Žuta dunja: Zapostavljena, ali perspektivna voćna vrsta

370
0
SHARE

Piše: Nikola Milojević, inženjer voćarstva i vinogradarstva

Dunja je Srbima odavno poznata, kao gajena voćna vrsta, ali je u poslednje vreme prilično zaboravljena.

 

Od davnina, sporadično se gajila na okućnicama, kao pojedinačno stablo. Upotrebna vrednost dunje ima istorijski i tradicionalni karakter kod Srba. Opevana je u mnogim pesmama i u prošlosti bila izuzetno važan detalj u svim domaćinstvima.

Poznato je da se dunja može dugo čuvati u kućnim uslovima, pa je nekada bila, uz jabuke, kruške, i mušmule, jedino zimsko voće u našim domovima.

Dunja se koristila i kao neka vrsta osveživača prostora pa je tako ušla u srpski jezik kao sintagma: ”dunja sa ormana” ili čuvena ”dunja u fijoci”.

Osim za svežu upotrebu, dunja se koristi za preradu, pa je poznata rakija dunjevača, slatko od dunje, džem i sok.

Međutim, iako je dunja duboko u tradiciji srpskog naroda, poražavajući je podatak da se kod nas danas gaji na tek 0,8% obradive površine pod voćem i to gotovo samo u ekstenzivnim zasadima, koji daju prinose daleko manje od biološke mogućnosti dunje.

Čuvanje voća u hladnjačama, u prvom redu jabuka, krušaka i južnog voća, predstavlja konkurenciju izdržljivosti dunje. Uprkos tome, dunja ima svoje mesto na tržištu.

Na smanjene uzgoja dunje najviše su uticale bolesti i sortiment. Kod nas, tradicionalno se uzgajaju sorte dunja – leskovačka i dunjac – vranjska. Te sorte su se pokazale kao veoma neotporne na erviniju i na moniliju, koje desetkuju dunju u zasadima.

Takođe, sorta dunjac izuzetno je loša za svežu upotrebu, jer u plodu ima takozvane drvene ćelije, koje mu daju tvrdu teksturu i strukturu ploda.

Nasuprot njima, u novije vreme, pojavile su se nove sorte dunja kao što su: trijumf, hemus i asinica, stvorene u Bugarskoj u Plovdivu, a koje su pokazale otpornost na erviniju. Te sorte imaju dobre konzumne osobine: ukus, miris, kvalitet i dobru u stalnu rodnost.

Sve tri sorte imaju kapacitet za visoku rodnost i dobar kvalitet, ukoliko se gaje pravilno u intezivnim zasadima.

Sorte i njihove karakteristike

Trijumf zri 7 do 10 dana posle leskovačke i spada u grupu poznih sorti, koji produžavaju sezonu berbe dunje. Plod je krupan, mase oko 300 grama, okruglaste do blago izdužene forme, glatke površine bez neravnina. Pokožica ploda je tanka, nežna, malo maljava, zelenkasto – žute boje, koja u punoj zrelosti prelazi u limun žutu. Meso ploda je bledožuto, krto, umereno sočno, prijatne arome, bez kamenih ćelija i dobrog kvaliteta. Sorta je kombinovanih svojstava i pogodna je kako za preradu tako i za konzumiranje u svežem stanju. Plod se čuva do januara bez tamnjenja. Otporna je na erviniju.

Hemus je samobesplodna sorta i zahteva oprašivače. Sazreva krajem septembra i početkom oktobra. Plod je krupan, prosečne mase oko 380 grama, zatupaste kruškolike forme i glatke površine ploda. Pokožica je limun žute boje, sjajna je i bez malja. Meso ploda je krem belo, krto, nežno, umereno sočno, prijatno kiselo, specifične dunjeve arome, bez kamenih ćelija. Plod ove sorte može se konzumirati u svežem stanju, jer je dovoljno mekan. Otporna je na erviniju.

Asenica je novija, bugarska sorta stvorena u Plovdivu i sazreva 7 dana pre Leskovačke. Plod je vrlo krupan, mase oko 350 grama, zatupasto-kruškastog oblika i limun žute boje. Meso ploda je žućkasto, krto i umereno kiselo. Pogodna je za sve vidove prerade i za svežu upotrebu. Ravna površina ploda olakšava mašinsku obradu u industriji. Samooplodna je sorta i rađa redovno i vrlo obilno.

Dunja se gaji na visinama od 800 do 900 metara u nasoj zemlji. Dobro podnosi krečna i bazna zemljišta, sadi se na razdaljini od 6×6; 5×6 ili 5×5 u ekstezivnom sistemu, pa do 4×4; 4×3; 4×2 pa i 4×1,5 centimetara. Uzgojni oblik, najpogodni za gustu sadnju, je pilar, vreteno, palmeta, kotlasta kruna, a u ekstezivnom sistemu: kotlasta i piramidalna.

Dunja voli osunčana i nagnuta mesta, sa dobrim provetravanjem.
Bilo da se odlučite za proizvodnju konzumne ili industrijske dunje, imajte na umu da se cena dunje, poslednjih godina, konstantno drži na visokom nivou.

Dunja je deficitarna voćna sorta, koja sada ne pokriva ni lokalne potrebe. S druge strane, dunja može biti vrlo unosna, ako znamo da stablo daje 15 do 25 kilograma u intezivnom, a 40 do 60 kilograma u ekstezivnom sistemu. Prednost je da se može čuvati dugo u magacinu, bez hlađenja.

Pionir u gajenju novih, bugarskih sorti dunja u našoj zemlji je gazdinstvo rasadnika Milojević iz Kruševca, koje je prvo počelo da sadi i proizvodi hemus i trijumf dunju.