Berba grozdja
Priprema pred berbu grožđa

Pred berbu grožđa

Berba grožđa je kruna mukotrpnog rada vinogradara uloženog u toku godine. Zato se i čeka da grožđe potpuno sazri, jer se samo od potpuno zrelog i zdravog grožđa dobija dobar kvalitet alkoholnih i bezalkoholnih pića.

Dobar kvalitet vina i prerađevina se ostvaruje ako je u grožđu usklađen odnos sadržaja šećara i ukupnih kiselina.

Za planiranu berbu vinskog grožđa proizvođaču su potrebni neophodni pokazatelji poput visine prinosa po jedinici površine i sortama, stanja kvaliteta i zdravstvenog stanja, kao i utvrđivanja datuma početka berbe.

Na osnovu ovih prikupljenih pokazatelja preduzimaju se neophodne mere za obavljanje berbe i to: angažovanje radne snage, obezbeđivanje transporta, ambalaže, preradnog kapaciteta, prijemnog mesta, sudova za prihvatanje šire i kljuka i dr.

Utvrđivanje ili procena prinosa obavlja se:
• Berbom grožđa sa manje površine čime se proračunava prinos
• Berbom čokota uzetih dijagonalno po parceli koji daje tačniji proračun i predstavlja bolji metod

Kako znati da je grožđe zrelo
Grožđe

Određivanje vremena berbe

Različite sorte, kao ni čokoti unutar sorti ne sazrevaju istovremeno. To je razlog za utvrđivanje vremena početka berbe grožđa po sortama.

Grožđe za preradu u vino se bere kada dostigne tehnološku zrelost, a to je faza kada se koncentracija šećera u grožđu ne povećava, a sadržaj kiselina ne opada.

Zrelost vinskog grožđa se može utvrđivati organoleptičkom (slobodna ocena), fizičkom i hemijskom metodom

Organoleptička metoda se sastoji u slobodnom ocenjivanju boje, sortnog ukusa i slasti u grožđu, izgleda grozda, nagomilanog pepeljka na bobicama, čvrstine mesa i pokožice. Ova metoda je subjektivna i traži veliko praktično iskustvo i dobro poznavanje sorti.

Fizička metoda podrazumeva primenu širomera (gustinomera) i refraktometra. Širomeri služe za merenje gustine grožđanog soka (šire), odnosno njegove specifične težine. Konstruisani su tako da se očitavaju do broja koji je u menzuri uronjen u sok. Ovako vreme početka berbe određuju stručne komisije pojedinih plantaža ili opštinski stručnjaci za određena vinogorja.
Refraktometri se koriste za određivanje procenta sadržaja šećera u širi na terenu tj. vinogorju. Ovo određivanje se zasniva na fizičkoj pojavi nejednakog prelamanja svetlosti pri prolazu kroz tečnosti različite gustine. Pročitani broj na skali označava procenat sadržaja šećera u širi. Prednosti refraktometra su što se može analizirati sok samo jedne bobice, kao i uzorka za veće površine.

Hemijska metoda je komplikovanija od ostalih i njome se određuje sadržaj ukupnih kiselina u grožđanom soku. Najbolje je ako se radi na materijalu u kojem je određen sadržaj šećera preko širomera.

U nas se berba vinskog grožđa obavlja uglavnom ručno. Ovakva berba grožđa iziskuje veliko angažovanje ljudske radne snage. Obavlja se oštrim nožem ili makazama za specijalnu berbu. Obrano grožđe se odlaže u ambalažu za iznošenje i na kraju utovara u transportna sredstva.

Berbu ne treba obavljati po kišovitom i veoma toplom vremenu, kao i po velikoj rosi. Najbolja temperatura za berbu grožđa je od 16 do 23 stepena. Grožđe treba transportovati do mesta za preradu najkasnije 2 do 3 sata nakon berbe. Zbog nedostatka radne snage, a i usavršavanjem tehnike čine se napori da se na većim kompleksima i u savremenim zasadima uvede mehanizovana berba.
Istraživanja su pokazala da troškovi berbe grožđa čine od 35% do 40% ukupnih godišnjih troškova uloženih po hektaru vinograda.

Pročitajte i: Kakve uslove zahteva vinova loza?

Tekst priredila: Redakcija