Pred berbu grožđa
Berba grožđa je kruna mukotrpnog rada vinogradara uloženog u toku godine. Zato se i čeka da grožđe potpuno sazri, jer se samo od potpuno zrelog i zdravog grožđa dobija dobar kvalitet alkoholnih i bezalkoholnih pića.
Dobar kvalitet vina i prerađevina se ostvaruje ako je u grožđu usklađen odnos sadržaja šećara i ukupnih kiselina.
Za planiranu berbu vinskog grožđa proizvođaču su potrebni neophodni pokazatelji poput visine prinosa po jedinici površine i sortama, stanja kvaliteta i zdravstvenog stanja, kao i utvrđivanja datuma početka berbe.
Na osnovu ovih prikupljenih pokazatelja preduzimaju se neophodne mere za obavljanje berbe i to: angažovanje radne snage, obezbeđivanje transporta, ambalaže, preradnog kapaciteta, prijemnog mesta, sudova za prihvatanje šire i kljuka i dr.
Utvrđivanje ili procena prinosa obavlja se:
• Berbom grožđa sa manje površine čime se proračunava prinos
• Berbom čokota uzetih dijagonalno po parceli koji daje tačniji proračun i predstavlja bolji metod
Određivanje vremena berbe
Različite sorte, kao ni čokoti unutar sorti ne sazrevaju istovremeno. To je razlog za utvrđivanje vremena početka berbe grožđa po sortama.
Grožđe za preradu u vino se bere kada dostigne tehnološku zrelost, a to je faza kada se koncentracija šećera u grožđu ne povećava, a sadržaj kiselina ne opada.
Zrelost vinskog grožđa se može utvrđivati organoleptičkom (slobodna ocena), fizičkom i hemijskom metodom
Organoleptička metoda se sastoji u slobodnom ocenjivanju boje, sortnog ukusa i slasti u grožđu, izgleda grozda, nagomilanog pepeljka na bobicama, čvrstine mesa i pokožice. Ova metoda je subjektivna i traži veliko praktično iskustvo i dobro poznavanje sorti.
Fizička metoda podrazumeva primenu širomera (gustinomera) i refraktometra. Širomeri služe za merenje gustine grožđanog soka (šire), odnosno njegove specifične težine. Konstruisani su tako da se očitavaju do broja koji je u menzuri uronjen u sok. Ovako vreme početka berbe određuju stručne komisije pojedinih plantaža ili opštinski stručnjaci za određena vinogorja.
Refraktometri se koriste za određivanje procenta sadržaja šećera u širi na terenu tj. vinogorju. Ovo određivanje se zasniva na fizičkoj pojavi nejednakog prelamanja svetlosti pri prolazu kroz tečnosti različite gustine. Pročitani broj na skali označava procenat sadržaja šećera u širi. Prednosti refraktometra su što se može analizirati sok samo jedne bobice, kao i uzorka za veće površine.
Hemijska metoda je komplikovanija od ostalih i njome se određuje sadržaj ukupnih kiselina u grožđanom soku. Najbolje je ako se radi na materijalu u kojem je određen sadržaj šećera preko širomera.
U nas se berba vinskog grožđa obavlja uglavnom ručno. Ovakva berba grožđa iziskuje veliko angažovanje ljudske radne snage. Obavlja se oštrim nožem ili makazama za specijalnu berbu. Obrano grožđe se odlaže u ambalažu za iznošenje i na kraju utovara u transportna sredstva.
Berbu ne treba obavljati po kišovitom i veoma toplom vremenu, kao i po velikoj rosi. Najbolja temperatura za berbu grožđa je od 16 do 23 stepena. Grožđe treba transportovati do mesta za preradu najkasnije 2 do 3 sata nakon berbe. Zbog nedostatka radne snage, a i usavršavanjem tehnike čine se napori da se na većim kompleksima i u savremenim zasadima uvede mehanizovana berba.
Istraživanja su pokazala da troškovi berbe grožđa čine od 35% do 40% ukupnih godišnjih troškova uloženih po hektaru vinograda.
Pročitajte i: Kakve uslove zahteva vinova loza?
Tekst priredila: Redakcija
