- Reklama -
Slider

Za zovu važi niz predrasuda koje su prvenstveno vezane za njena lekovita svojstva jer su mnogi osporavali njena lekovita svojstva tvrdeći da je štaviše i opasna, pa i otrovna.

Razlog je verovatno zbog toga što cvetovi zove imaju teži i jači miris koji opija, pa se usled toga pogrešno tumači.

Međutim, uprkos ovim praznoverjima, zova se pokazala kao izuzetno lekovita i balgotvorna biljka koja je ( kod onih najhrabrijih ) ipak zauzela svoje mesto kao biljka od koje se bez ikakvih problema sprema sok ili čaj, ali i neki sirupi koji se mogu koristiti kod ublažavanja kašlja, kao i za ozdravljenje kože.

Zova raste kao korovska biljka pored puteva i u zapuštenim dvorištima, ali i u usamljenim oazama na njivama i pašnjacima.

Uglavnom bira osunčana mesta i cveta u kasno proleće, pa sve do sredine leta.

Crna zova
Pročitajte i: Delotvoran prirodni lek: Kantarionovo ulje leči mnoge bolesti!

Poznate su dve vrste zove, bela i crna i obe su jednako korisne jer obiluju vitaminom C, kao i čitavim nizom drugih lekovitih materija.

Od bele zove se sprema najčešće sirup, koji se pije kao sok ali i čaj. Beru se zreli cvetovi i za sok se ne suše, dok se za čaj suše na tamnom i suvom mestu.

Čaj od zove se pije po potrebi za ublažavanje kašlja i lečenje simptoma gripa. Sprema se tako što se pola supene kašike čaja prelije vrućom vodom i ostavi da odstoji 10ak minuta. Procedi se i pije po potrebi.

Slider