Znate li šta je obična kruškina buva? Ako primetite ove promene na voću, vreme je da reagujete!

Ova štetočina prezimi kao odrasla jedinka i to u pukotinama kore stabala ili grana. Ove jedinke se aktiviraju kada krene proleće, čim temperature bude oko osam do deset stepeni celzijusa.

269
0
SHARE
Foto: Pixabay

Ukoliko primetite da lišće vaše kruške žuti, da se uvija, ili da cvetni i mladi pupoljci, ali i plodovi opadaju, onda možete da posumnjate na štetočinu po imenu obična kruškina buva ( cacopsylla pyri). Štetu nanose tačnije larve svojoj ishranom, jer one sišu sukove iz sočnih delova kruške.

“Sve to utiče na smanjenje prinosa i tržišne vrednosti plodova. Velika moć reprodukcije ove štetočine, kao i činjenica da značajan deo života (svi larveni stupnjevi), provede u mednoj rosi, otežava njeno suzbijanje. U kontroli ove štetočine, značajan problem može predstavljati i ne sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera, koje mogu doprineti smanjenju njene populacije”, navodi diplomirani inženjer poljoprivrede  Bojana  Karapandžić i savetodavac PSSS-a u Leskovcu.

Ona dalje objašnjava da ova štetočina prezimi kao odrasla jedinka i to u pukotinama kore stabala ili grana. Ove jedinke se aktiviraju kada krene proleće, čim temperature bude oko osam do deset stepeni celzijusa.

“Kod ove štetočine izražen je sezonski dimorfizam, te su odrasle jedinke zimske forme tamnije, veličine preko 3 milimetara, dok su letnje forme svetlije i manje, oko 2,5 milimetara. Jaja koja polažu prezimljujuće jedinke u rano proleće, smeštena su na vršnim pupoljcima, odnosno u naborima kore oko pupoljaka, u grupama. Naredne generacije ove štetočine, jaja polažu na vršnim letorastima, na naličju, pa i licu listova. Pri jačim napadima, velikoj brojnosti obične kruškine buve, jaja se mogu uočiti i na plodovima. Sveže položena jaja imaju mlečno belu boju, kasnije svetlo žutu, a daljim razvojem dobijaju tamno žutu boju, i pred piljenje su tamno žuta sa vidljivim ocelama”, navodi Karapandžić.

Foto: Pixabay

Evo kako se zaštititi

Kako navodi Karapandžić, uspešna zaštita od ove štetočine zasniva se na ciljanoj upotrebi insekticida, presecanju lanca razvoja i držanja populacije pod kontrolom.

“Praćenje vremenskih uslova (temperatura) i pregledi zasada krušaka u mirovanju vegetacije, omogućavaju utvrđivanje vremena aktivacija prezimljujućeg imaga. Cilj tretiranja je suzbijanje imaga i sprečavanje polaganja jaja, a za ovaj tretman koristiti neki od piretroida uz dodatak mineralnog ulja prema upustvu proizvođača. Takođe, tokom vegetacije neophodno je da se kontinuirano proverava zasad i ukoliko se primeti štetočina, da se proveri u kom je stadijumu, od čega zavisi i izbor preparata”, objašnjava Bojana.

Foto: Pixabay

Ona dalje dodaje da se  na položena jaja možemo delovati preparatima aktivne materije piriproksifen, spirotetramat, a za suzbijanje larvenih stupnja mogu se primeniti preparati sa aktivnom materijom acetamiprid, spirotetramat, milbemektin, abamektin, klotianidin.

“Najveći deo populacije ove štetočine nalazi se na mladarima sa novim porastom, gde je biljno tkivo najmekše i najsočnije. Zelenom rezidbom, odnosno uklanjanjem letorasta sa vršnim porastom, utiče se na smanjenje populacije kruškine buve. Ovim se smanjuje i atraktivnost krušaka za ovu štetočinu. Takođe se mora voditi računa da ishrana bude izbalansirana, izbegavati preterano đubrenje azotom”, kaže Bojana i dodaje:

“Poznavanje ciklusa razvoja štetočine, praćenje prisustva štetočine i njenih razvojnih stadijuma u voćnjaku, omogućava pravovremeno izvođenje tretmana primenom odgovarajućih insekticida, što uz sprovođenje odgovarajućih agrotehničkih mera omogućava i uspešnu zaštitu”.