- Reklama -
Slider

O biljci

Žižula, žižulja, čičimak ili kineska urma, je jedna od onih biljaka, koja je sada svedena na listu starih voćaka. Sve je manje uobičajena u proizvodnji. Nažalost, nije uvek cenjena kao voćna biljka. To je biljka uzgajana pre više hiljada godina u Africi, Aziji, pa čak i u Evropi, gde je prvobitno uvezena od strane Rimljana. Njeno botaničko ime je Ziziphus jujuba. Slične ovoj biljci su Ziziphus spina christi i Paliurus spina christi, koju je Isus Hrist nosio na glavi, spletenoj u venčiću.

Pogodna je da se gaji kao ukrasna biljka. To je malo drvo, koje obično ne prelazi 3 – 4 metara u visinu. Krajem proleća ili početkom leta cveta.

Žižula sazreva krajem leta, početkom jeseni. Plod je sličan maslini. Kada su nezreli, svetlo zelene su boje i jestive su. Sazrevanjem postaju sve slađe i kora je sve tamnija.

Gajenje

Biljka je jednostavna za uzgoj. Otporna je na duge periode suše. Za dobar rod, potrebno je navodnjavati biljke, od aprila do septembra, zavisno od tipa zemljišta. Ne podnosi glinovito zemljište. Raste dobro čak i u oblastima hladne klime (zimi može da izdrži mraz i do – 25 ºC), ali bolji je kvalitet ploda u oblastima veoma toplih leta, tako da u područjima sa hladnim letima uzgaja se uglavnom kao ukrasna biljka. Otporna je na bolesti.

Može dati oblik grma ili drveta. Ne orezuje se. Uklanjaju se samo mrtve grane i one koje vire iz krune. Drvo daje svoje prve rezultate tri godine od vremena kada je zasađeno.

Žižula nije ni sočna, a ni i mirisna biljka, ali njihov sladak ukus ih čini posebno zanimljivim. U rasadniku se takođe mogu naći varijante sa vrlo velikim plodovima, žižule tzv. jabuka, sa čvrstim mesom, koja postaje brašnjava, kada joj je potpuno zreo plod.

Stari Rimljani su pripremali vino, fermentacijom ploda. U nekim italijanskim regijama danas pripremaju liker.

Žižula se koristi za lečenje različitih vrsta bolesti. Postoje zapisi od pre oko 4 000 godina, kako u azijskoj, tako i u evropskoj narodnoj medicini. Koristi se plod i seme. Pravi se esencija od plodova, koja deluje umirujuće, kao sedativ i u lečenju respiratornih i crevnih bolesti.

Među aktivnim sastojcima biljke su: flavonoidi, betulinska kiselina, saponini, vitamin C, tanin, alkaloidi i drugo.

Među lekovitim svojstvima su: anti – alergijski, analgetički, antioksidantno, lako sredstvo za čišćenje, smirujuće, sedativno, oporo, protiv dijareje, hipoglikemije, kao tonik, kao omekšivač, blagi laksativ, imunostimulator i pun vitamina.

 

Dipl. inž. šumarstva Žana Spaić

 

Slider