Povrtarstvo (Foto: Bolja zemlja)
- Reklama -
Slider

Može li se živeti od povrtarstva?

Slaviša Dejić iz Batuševca kod Niša proizvodi 15 kultura povrća preko godine.

To radi efikasno tako da uvek ima svežu robu za prodaju. Cela porodica Dejić živi od povrtarstva i nema hladnjaču. Sam kaže da mu hladnjača od treba jer radi na način da maksimalno produži vreme prodaje. Na primer celer drži u zemlji i vadi ga sa manjom težinom, tu gubi neki novac, ali dobija na kvalitetu jer je sve sveže i ima bolji ukus.

On prodaje od spanaća do paradajza i paprike. I sve to se prodaje na pijaci u Nišu. Postavlja se pitanje kakva je zarada od toga i koja je uloga pijace?

Njegov način rada zahteva dosta planiranja.

Slaviša Dejić

– Ko se bavi povrtarstvom mora da zaokruži celogodišnju proizvodnju – kaže Slaviša Dejić. – Ukoliko nema celogodišnju proizvodnju i ispusti jedan period da nema proizvodnje on ostaje bez obrtnih sredstava i više ne može da pokrene proizvodnju.

– U svakom trenutku mora da ima nešto da proda, da bi narednu kulturu mogao da finansira i da pokrene proizvodnju. Bilo kakav prekid u tom lancu će da ga spreči da se vrati – objašnjava ovaj pošteni čovek koji obrađuje 25 ari u plastenicima i 85 ari na otvorenom.

– Mi imamo zakup tezge tako da imamo proizvodnju od rotkvica do zimske proizvodnje spanaća, praziluka i celera. Dakle, cela godina mora da bude zaokružena da bismo uspeli da taj lanac ponovo pokrenemo sledeće godine.

Slaviša je i osnivač Udruženja povrtara u ovom nekada povrtarskom kraju. Oni ispituju trenutno za Nemce i jednu novu vrstu đubriva koje obećava, ali o tome možete pogledati više u videu na kraju teksta.

– Mi to radimo u saradnji sa Savetodavnom stručnom službom Srbije. Videćemo šta će rezultati da pokažu, ali na terenu se videlo da je bolji prinos biljaka gde se koristilo to đubrivo – hvali on to đubrivo.

Dejić priznaje da je u povrtarstvu sve manje para i da je ovaj nekada poznat povrtarski kraj zamro.

Najveći problem je kanal prodaje, tj. zakup tezgi, uvoz i birokratija.

– Dnevni trošak bez zakupa tezge je 1500 dinara. Zakup tezge za godinu dana je 111.000 skup 500 dinara svakodnevno. To dođe 200.000 koje mi godišnje damo Niškoj pijaci. Tu nema goriva i ostalog. Sve ukupno izađe minimum na 2500 dinara dnevno – objašnjava Dejić.

– Znači vi morate da prodate 30 kilograma paprike samo da pokrijete zakup tezge dnevno – pitao je Uroš Davidović.

– Da. Zato ljudi i odustaju od poljoprivrede – potvrdio je Dejić.

O svim tim problemima i o tome kako se i šta dešava sa Udruženjem povrtara koje je osnovao i kakvo rešenje može da bude pogledajte na snimku ispod…

Slider