Zimski pregled voćaka na okućnici!

236
0
SHARE

Manji proizvođači i vlasnici po par ili nekoliko desetina stabala voća u svojim okućnicama (tzv. vikendaši – penzioneri – hobisti) svakako da imaju isto posla kao i vlasnici velikih plantaža i zasada.

Bez obzira o kakvom se voću radi, sada sa pojavom prvih lepših i suvih dana potrebno je da se obiđe voćnjak, provere stabla i urade sve one važne pomotehničke mere, gde na prvo mesto dolazi uklanjanje svih polomljenih grana, naročito ukoliko su se one polomile pod teretom snega.

Ukoliko ste iz opravdanih razloga preskočili obilazak svog voćnjaka i niste uklonili polomljene grane sada je momenat da to uradite. Dakle, testerom odsecite sve delove koji štrče sve do stabla. U zavisnosti od raspoložive tehnike koju imate ovo možete da uradite običnom ili motornom tetsterom.

Ukoliko vam vremenski uslovi dozvoljavaju, ovo možete iskombinovati i sa rezidbom jer je zimski period kada se ova mera i izvodi. Radi sprečavanja širenja nekih bolesti, naročito bakterioznih i virusnih, uvek dajemo savet da se sav alat za rezidbu dezinfikuje odgovarajućim sredstvima i to nakon završetka rezidbe svakog stabla. Retko da iko to radi, ali je svakako dobar savet.

Sledeća mera jeste struganje stare i ispucale kore s debla i ramenih grana i uklanjanje guseničnih gnezda i suvih plodova

Na starijim voćkama kora na deblu i ramenim granama počinje da puca i izumire, pa se stvaraju izdužene i poprečne pukotine. U pukotinama se redovno kriju mnoge voćne štetočine, a posebno odrasli insekti jabukinog i kruškinog smotavca,kao i jabukinog i šljivinog moljca. Struganjem izumrle kore uništavaju se ove štetočine i istovremeno čiste stabla od mahovine i lišaja.

Struganje kore obavlja se specijalnim strugačima koji se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. U nedostatku strugača mogu se koristiti i stare potkovice ili deblji pleh.

Pošto se kora sastruže, debla i ramene grane treba iščetkati čeličnom ili običnom ribaćom četkom, a može i grubljom krpom. Sastrugana kora se ne rastura po zemlji u voćnjaku, već pažljivo pokupi i iznese iz voćnjaka, a zatim spali jer se u njoj nalaze štetočine. Da bi se to uspešno obavilo, pre početka struganja ispod krune voćaka treba prostreti po zemlji džakove ili najlonske prekrivace na koje će padati sastrugana kora i insekti, njihove larve ili jaja.

sakupljanje lica i paljenje
Foto: Visoko.ba

Sakupljanje opalog lišća i njegovo spaljivanje je takođe još jedna mera koja se može obaviti

Lišće se takođe spaljuje i veoma je važno da se povede računa da voćnjak bude čist i uredan, bez raznog otpada koji se u nekim okućnicama može naći.

 

Dakle, stabla uredno orezana, pođubrena. Opale grane i grane od rezanja i suvo lišće, sakupljeno pograbuljano i spaljeno. Prohodi između stabala prohodni i čisti.

Neke opasne voćne štetočine, prezimljavaju u vidu malih gusenica, dužine oko 1 do 2 mm u tzv. guseničnim gnezdima. Gnezda se obično sastoje od 1 ili 2 suva ukovrdžana lista, čvrsto privezana guseničnim nitima za grančice voćaka.

U rano proleće, čim voćke olistaju, iz njih izlaze gusenice i počinju da jedu mlado lišće. Takođe, suvo i još neopalo lišće predstavlja rasadnik za širenje mnogih gljivičnih bolesti kao što su: čađava krastavost na jabukama i kruškama, plamenjača i rđa na šljivi i rupičavost lišća na trešnji, višnji, kajsiji i breskvi.

Suvi plodovi na voćkama, tzv. mumije predstavljaju rasadnik zaraze gljivičnih bolesti, najčešće monilije

U toku zime treba obavezno poskidati sva gusenična gnezda, neotpalo suvo lišće i plodove mumije. Gusenična gnezda se skidaju rukama i makazama, a na vrhovima voćaka koja se rukama ne mogu dohvatiti specijalnim makazama postavljenim na dugačke motke. Skinuto lišće i plodove potrebno je, takođe, pokupiti, izneti iz voćnjaka i spaliti.

Ovo su bili saveti za neke osnovne aktivnosti koje bi valjalo sprovesti tokom zime u vašim manjim voćnjacima. Isto se radi i u većim zasadima sa tom razlikom što je tamo mnogo veća organizacija pa postoji tačan raspored ko šta i kada radi. Nije zgoreg da takav raspored i mini kalendar radova napravite i za manje zasade jer je mnogo lakše i preglednije da se ima podsetnik o tome šta bi trebalo i šta smo već uradili.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković