Zimovanje pčela: prilagođena košnica i opasni uljezi pčelinjaka!

719
0
SHARE
pcele i kosnice

Postoji više varijanti košnica, a sve u cilju kvalitetnije proizvodnje meda

Košnice tipa pološka, s malo truda i ulaganja mogu se prilagoditi za pčelarenje takozvanom dvomatičnom metodom, pri čemu će se za svako individualno društvo izgraditi, ili posebno ili zajedničko, medište za oba društva.

Za koju ćete se varijantu opredeliti zavisiće od više okolnosti. Pre svega, od broja okvira u odeljcima podeljene pološke, potom da li ste seleći ili stacionirani pčelar, od pašnih prilika u kojima pčelarite, da li pri radu u punoj sezoni imate pomoćnika na pčelinjaku ili ne itd.

Košnice pološke treba pregraditi po sredini vertikalnom daskom, tako da dobro dihtuje i onemogućava mešanje pčela iz dva društva.

Svako društvo treba da ima svoje daske tj. prekrivače boje, u ovom slučaju treba raditi iz parčadi. Društva u odeljcima radiće individualno, što znači da svako društvo mora imati svoje leto. U proleće treba nastojati da se društva što bolje razviju za bagremovu pašu.

Na 7 do 10 dana pred bagremovu pašu, ako ste se opredelili za korišćenje zajedničkog medišta možete postupiti na dva načina:

Pregledajte košnice na vreme

1. Prvi je da iz jednog odeljka oduzmete maticu i sa 3 do 4 okvira s medom, polenom, maticom i pčelama formirate nukleus. Potom izvucite pregradnu dasku pčelama u oba društva. Pomoću ljute rakije izjednačite miris, a okvire sa leglom koncentrišite u sredini košnice. Radi opreznosti, maticu koja je ostala u pološki možete držati 24 časa u kavezu, a potom osloboditi. Na mesto oduzetih okvira dodajte izgrađeno saće iz rezerve. Kada pčele na pašu počnu da pune nektarom krajnje okvire u pološki, dodaćete zajedničko medište.

U ovom slučaju dobićete dvostruko više meda od spojenih društava nego da ste ih ostavili individualno da koriste pašu. Spojena društva imaće srazmerno veći broj pčela zbiračica nektara i polena, pa će i prinos biti veći. Posle iskorišćenih paša, društvo u pološki treba podeliti tako da u svakom odeljku bude jednak broj okvira s leglom i količinom meda i praha. U odeljku bez matice treba dodati mladu sparenu maticu.

2. Druga varijanta se sastoji u tome da pred bagremovu pašu preko oba društva u pološki postavite matičnu rešetku, a preko nje medište koje će biti zajedničko u glavnoj paši za oba društva. Pčele zbiračice oba normalna društva unosiće nektar u zajedničko medište i transformisati ga u med, a da pri tom među pčelama, iako miris nije izjednačen, neće doći do kočenja. Ova varijanta je nešto lakša za rad, ali daje i nešto manji prinos meda u poređenju sa prethodnom.

 

Ako odlučite da za svako novo društvo u pološki izgradite posebno polumedište, zadržite zajednički krov pološke da biste uštedeli u materijalu, ali i iz praktičnih razloga.

mis u pcelinjaku
Foto: https://mudsongs.org

Zimske štetočine – OPASNI ULjEZI

Za vreme zime miševi i poljske voluharice pričinjavaju najveću štetu u pčelinjaku, jer košnice svojom toplotom i materijalom za ishranu pružaju ovim glodarima veoma povoljnu sredinu za zimovanje. Najčešće je otvor na njemu veći od 1 cm, mada nije redak slučaj da prodiru i kroz otvore koje sami naprave na podnjači, poklopnoj dasci ili zidu košnice. Kada prodru u košnicu, jedu saće, med, cvetni prah i same pčele.

Pošto su pčele preko zime usled hladnoće slabo pokretljive i ne pružaju nikakav otpor, ovi glodari izgrizu i iskidaju saće tako da u košnici u kojoj su zimovale ove štetočine nađemo, pri prolećnom pregledu, potpuno ili delimično uništene pčele i mišije gnezdo načinjeno od materijala kojim su bile utopljene pčele.

Pored štete koju pričinjavaju uzimljenim pčelama, miš (pre svega domaći miš) nanosi još veću štetu rezervnom saću, smeštenom u ormane ili nastavke košnica. Ulaskom miša u skladište rezervnog saća često se događa da ne ostane pošteđen nijedan okvir, naročito ako u skladište uđe više miševa.

Ako se prilikom zimskog obilaska pčelinjaka zapazi na letu karakterističan izmet, izgrickano saće i mrtve pčele, košnica se mora odmah otvoriti i glodar ubiti, pod uslovom da je temperatura veća od 10 stepeni.

U slučaju da je temperatura niža od 10 stepeni, košnicu treba uneti u podrum ili sobu koja nije zagrejana, pažljivo izvaditi okvire, pronaći štetočinu i ubiti, pa okvire istim redom vratiti u košnicu. Zatim prostoriju zagrejati da bi se društvo sredilo, a kada se prostorija ponovo rashladi, košnicu vratiti na njeno mesto u pčelinjaku.

Pre zagrevanja prostorije na leto staviti mrežastu žicu da pčele ne bi izlazile napolje. Sredstva za borbu protiv miševa i voluharica su uklanjanje sa pčelinjaka svakog materijala koji bi mogao poslužiti da se u njemu ugnjezde, hvatanje u razne mišolovke i trovanje pomoću antikoagulantnih rodenticida (ratak mamak) i obavezno sužavanje leta čim nastupi oktobar.