- Reklama -
Slider

U programu sadnje koštičavog voća kao što su: višnja, šljiva, trešnja i donekle kajsija treba uzeti u obzir da su one izuzetno atraktivne za pojavu žilogriza.

Postoje dve vrste žilogriza i oba su jednako opasni a to su: Perotis lugubris koji se javlja na proleće sa početkom listanja voćaka a drugi je Capnodis tenebrioides koji je aktuelan sve do početka novembra. Štetočine su samo u lokalitetima ekstenzivne proizvodnje.

Žilogrizi žive ispod kore drveta, sakriveno, pa se ne mogu suzbiti insketicidima jer ne mogu da prodru kroz koru. Razvijaju samo jednu do dve generacije godišnje, pa voćari koji svoje zasade štite samo do berbe ne štite i od žilogriza jer prestaju sa zaštitom do završetka razvića. U takvim lokalitetima ne bi trebalo saditi koštičavo voće . Sadnju bi trebalo obavljati u onim lokalitetima koji su pogodni i gde se gaji koštičavo voće ( Grocka, Smederevo i Topola ) ili na izolovanim lokaliteteima. U slučaju da dođe do pojave sušenja manjeg broja stabala na ovim lokalitetima, tada se ona vade pa žilogriz ne završava razviće pa nije problem.

Leskovac, Prokuplje, Knjaževac i Fruška Gora su lokaliteti gde se ne preporučuje sadnja koštičavog voća, jer odrasle jedinke žilogriza preleću i dolaze na zdrava stabla a kako ne postoje efikasne mere borbe dolazi i do neisplativosti sadnje na ovim mestima.

Žilogrizi se ne prenose sadnicama i ovo je jako važno da se zna. Mere suzbijanja koje se preporučuju u ekstenzivnim zasadima nisu efikasne i nema smisla upotrebljavati bilo kakve insekticide jer ne dolazi ni do kakvog efekta. Pouzdano rešenje je da kada se pojavi žilogriz, da se stabla krče. Jedina mera za suzbijanje jeste da se višnja sadi na onim lokaliteteima gde žilogriza nema odnosno tamo gde je ekstenzivna proizvodnja.

 

Dipl. inž. polj. Goran Veljković

Slider