- Reklama -

Ako sela ostanu bez žena, Republika Srpska će ostati bez sela”, upozorili su, još pre dve godine iz Džender centra RS, a nedavno je jedna izjava s druge strane Drine ponovo je aktuelizovala priču o ženama i odumirnaju sela.

Uroš Davidović, urednik jedne od najpolularnijih emisija o poljoprivredi u Srbiji, izjavio da je formula za ostanak mladih ljudi u selima krajnje jednostavna: „Novac i žene“.

– Dajte poljoprivredniku mogućnost da zaradi novac i da ima ženu i porodicu i on će sigurno ostati na selu – rekao je Davidović.

Ovaj recept je, kažu poznavaoci prilika, malo uprošten, ali u suštini tačan i može se primeniti i u Republici Srpskoj. Da se nešto mora preduzeti i to hitno, svima je jasno, jer je oko 1.000 sela u Srpskoj pusto, ili u njima živi tek poneki starac.

Šta se može uraditi da se ta sumorna slika promeni i može li država selu obezbediti i novac i žene?

Što se novca tiče, nije baš da tačno da Republika Srpska ne ulaže u sela, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede RS. Poručuju da je kroz razne programe podsticaja i projekte za ruralni razvoj na raspolaganju skoro 170 miliona maraka.

U tu cifru je uključen i godišnji agrarni budžet RS od 71 milion KM, te krediti IRB RS za investicije i ugovaranje proizvodnje i otkupa, u ukupnom iznosu od 60 miliona KM. Posebno ističu projekat razvoja konkurentnosti u ruralnim područjima, kroz koji bi oko 5.500 poljoprivrednih proizvođača trebalo da dobije ukupno pet miliona KM, obezbeđenih kreditom kod UN Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede IFAD, piše Srpskainfo.

Istina, ništa od tog novca nije namenjeno direktono za žene, ali kada su u pitanju kapitalne investicije u poljoprivredi žene gazdarice seoskih imanja imaju prednost i dobijaju pet odsto novca više.

Pčelari zaštite pčele od varoe na vreme!

pogledajte - kako izgleda mašinsko vađenje crnog luka

Ministar Nedimović: imamo li čemu da se nadamo? Cena šljive, izvoz voća za Rusiju, izvoz mesa za Kinu…

Uz to ministar poljoprivrede Boris Pašalić je najavio inicijativu čiji je cilj da žene i mladi bračni parovi lakše dobiju na korištenje i obradu zemlju, koja je u vlasništvu RS, a moguće je i da će RS, po ugledu na neke druge zemlje, podstaći oni koji imaju zemlju, a ne obrađuju je, da je prepuste ženama i mladima.

– Ipak, uz napredak poljoprivrede neophodne je obezbediti i druge uslove za kvalitetan život porodica na selu, poput škola, zdravstvenih ustanova, društvenih aktivnosti, što je definisano i strateškim planom ruralnog razvoja – kaže portparol Ministarstva poljoprivrede RS Aleksandar Macanović.

U strategijama piše jedno, a u životu se dešava drugo, upozorava Gordana Vidović, poslanica opozicije u NS RS i osnivačica Seljačke stranke RS.

– Kako da žene ostanu na selu, kad se u selima zatvaraju osonovne škole, kad rade samo polove koji nisu plaćeni i u svom slue ne može naći posao. Mnoge od njih odlaze u gradove, ne iz hira, nego bežeći od teškog života, ali na žalost mnoge od njih završavaju u podstanarstvu i na slabo plaćenim poslovima, pa samo patnju u selu zamene patnjom u gradu – kaže Vidovićeva.

Slađana Ujić, predsednica Udruženja žena “Sop” iz Gučeva kod Rogatice dodaje da je na ovakav trend uticalo i to što mlade žene često ne pristaju na tradicionalne vrednosti, koje još uvek vladaju u selima.

– One ne pristaju da rade 12 sati dnevno bez plate i da ih se ništa ne pita, naprosto hoće da budu slobodnije u odlučivanju – kaže Ujićeva.

Pašalić: Mladi rade, stari odlučuju

– Želimo da što više žena i mladih ljudi postanu nosioci poljoprivrednih gazdinstava u RS. Sa njima je lakše sarađivati i oni češće prihvataju nove sorte ili tehnologije – kaže ministar poljoprivrede RS Boris Pašalić. Podseća da na nekim imanjima žive i po tri generacije, a glavnu reč u pravilu vodi najstariji član od 80 godina, dok se onaj sa 20 godina, iako mnogo radi, ništa ne pita. Ministar kaže da treba podstaći ljude da prenose gazdinstva na mlađe i na žene.

Blic