Zemlja je ISPOŠĆENA, kako pravilno upravljati njom?

217
0
SHARE
teška tanjirača
Sačuvajmo danas zemlju, kako bi je imali za sutra, foto J. El Omari

Shodno rastućim površinama pod intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali i gradskim sredinama i uprkos merama ublažavanja klimatskih promenama, dolazi do degradacije zemljišta. Istraživača Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) podsećaju da je naš cilj sprečavanje iscrpljivanja i ‘propadanja’ zemljišta.

U periodu 2007-2016. godine poljoprivreda, šumarstvo i druge grane koje se tiču upotrebe zemljišta bili su odgovorni za skoro četvrtinu antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, otkriva IPCC izveštaj. Ugljen dioksid dovodi do povećanja temperature i opšteg poremećaja klime. U svetu se šire pustinje, a smanjuje površine pod plodnim zemljištem.

Prekomerno navodnjavanje šteti zemljištu

Međutim, iako se krive preživari za proizvodnju štetnih gasova, dobro je poznato da organsko đubrivo koje dolazi od njih je od neprocenjivog značaja za podizanje plodnosti zemljišta. Intenzivna poljoprivreda, koja podrazumeva razne načine iscrpljivanja zemljišta, dodatno pogoršava plodnost. Pomenućemo samo navodnjvanje. Do koje mere navodnjavati velike plantaže voda, a ne izazvati zaslanjivanje zemljišta i ispiranja hranljivih materija iz površinškog sloja?

Pošto je zemljište dragocen resurs za očuvanje ekosistema i biološke raznovrsnosti, rešenje je u održivom upravljanju zemljišta. Međutim, iako smo svi svesni problema i mogućih eskalacija prirodnih katastrofa, održivo upravljanje zemljištem treba da bude uređeno i propraćeno aktima i naporima zvaničnih institucija, a pre svega poljoprivrednom strategijom.

Zaparložene državne oranice

U Srbiji poljoprivredno zemljište obuhvata 5,7 miliona hektara površina, odnosno 70 odsto teritorije naše zemlje, dok je 30 odsto pokriveno šumom. Dok su podaci s početka ove godine, pokazivali da Srbija gubi godišnje 25 000 hektara plodnih oranica, zarad infrastrukture i industrije, oko 200 000 hektara državnog zemljišta stoji neobrađeno i zaparloženo. Nažalost, istraživanja su pokazala da nekad najplodnija zemlja bude zarobljena ispod betona industrijskih objekata ili gradskih zona. Pored intenzivne poljoprivrede i širenja infrastrukture, zaparložene parcele isto predstavljaju jedan vid ‘propadanja’ zemljišta, odnosno njegovog neodrživog iskorišćavanja.

Najave ministarstva poljoprivrede jesu da će ubuduće poljoprivrednici dobiti državno zemljište u zakup na duži period, pa je krajem prošlog meseca resorni ministar Nedimović za srpske medije izjavio da će se raditi ispitivanje zemljišta pre ‘i na kraju zakupa, pa onaj koji je unapredio zemlju, biće nagrađen’, a ukoliko se utvrdi da je ‘kvalitet zemljišta pogoršan, kazna će biti oduzimanje prava na zakup’.

Sadimo šume!

Jedno od rešenja zarad popravljanja plodnosti zemljišta i opštem smanjenju ugljen dioksida i štete od erozija, koje predlažu svetski stručnjaci jeste jednostavna sadnja šuma. Ovakvu akciju pod nazivom „Zasadi drvo“ započela je  „Adrija medija grup“ i dm markt“ zajedno sa institucionalnim partnerima, među kojima su i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprava za šume. Planirana je sadnja 50 000 stabala i to početkom ovog meseca. Takođe, slične projekte u saradnji sa drugim kompanijama i institucijama samostalno su sprovodile opštine širom Srbije.

Na kraju, održivo upravljenje zemljištem tiče se organske poljoprvivrede, plodoreda, integrisanog sistema gajenja useva i stoke, upravljanja otpadom, zaštiti od prirodnih nepogoda, ali i poboljšanja kvaliteta vode i zaštiti biodiverziteta. Da bismo sačuvali ne samo zemlju kao resurs, već izvor hrane i zdravog okruženja, imamo obavezu da dajemo zemlji, koliko od nje uzimamo i osiguramo svoju i budućnost onih posle nas. Podsetimo se stare indijanske poslovice:

„Ponašajte se dobro prema Zemlji, ona vam nije data od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece“.

 

Julijana El Omari