Pošto kupina ostaje na jednom mestu 10, 12 pa i više godina i relativno se gusto sadi (od 1.300 do 3.000 izdanaka po hektaru), priprema zemljišta mora da se izvede blagovremeno i pravilno.

Idealna kombinacija preparata protiv korova u kukuruzu i suncokretu

Sa pripremom zemljišta za podizanje kupinjaka trebalo bi započeti tri-četri meseca pre same sadnje. U slučaju da je zemljište zakorovljeno dugovečnim korovskim biljkama, još u julu po skidanju useva zemljište bi trebalo plitko uzorati i poravnati, pa onda ga isprskati nekim totalnim herbicidom. Posle mesec dana zemljište se još jednom plitko uzore da bi se herbicidi što bolje izmešali sa zemljom i uneli što dublje u zemljište, a nakon toga se izvodi osnovna obrada. Na nezakorovljenom zemljištu herbicide nije potrebno unositi.

Priprema zemljišta podrazumeva privođenje zemljišta poljoprivrednoj kulturi (ravnanje, uklanjanje ostataka drveća, šiblja i žbunja, panjeva i žila sa parcele). Obavezna je agrohemijska analiza zemljišta radi utvrđivanja plodnosti, odnosno određivanja pH vrednosti i davanja preporuka za meliorativno đubrenje, tj. za popravku zemljišta ako je to potrebno. PH vrednost pogodna za gajenje kupine je ako se kreće 6-7.

Posle ispitivanja zemljišta i davanja preporuke, pristupamo meliorativnom đubrenju. Količina stajnjaka i mineralnih đubriva koja će se uneti prilikom pripreme zemljišta za podizanje kupinjaka u mnogome zavisi od tipa i strukture zemljišta i njegove plodnosti odnosno od sadržaja humusa.

Ako imate nameru da gajite lešnik, ovo definitivno morate da pogledate

– Stajnjak se unosi u količini od 30.000-60.000 kg /ha.
– Mineralno NPK (10:12:26) đubrivo u količini od 800-1000 kg/ ha.

Duboku obradu za podizanje kupinjaka trebalo bi obaviti bar mesec dana pre sadnje. Obrada se izvodi pri umerenoj vlažnosti. Ukoliko se ore kad je zemljište previše vlažno ili suvo, onda mu se kvari struktura i teško se obrađuje. Dubina oranja zavisi od propustljivosti zemljišta. Ako je zemljište lako, rastresito i dovoljno propustljivo, onda se ore na dubini od 25-30 cm. Međutim, ako je zemljište teže i zbijenije, trebalo bi oranje izvršiti na dubini od 35-40 cm.

Posle oranja zemljište se poravna i usitni drljačom ili tanjiračom, a manje površine grabuljama, pa se onda pristupa razmeravanju i sađenju kupina.

Ako imate nameru da gajite lešnik, ovo definitivno morate da pogledate

Sadnja kupine

Od vremena, razmaka i tehnike sađenja u velikoj meri zavisi prijem, a kasnije i rentabilnost gajenja kupine.

Vreme sadnje

Kupina se može saditi od oktobra do aprila ukoliko je zemljište pogodno za rad i ako nisu niske temperature. Jesenja sadnja preporučuje se za južne krajeve, u kojima se zemljište ne zamrzava dublje, a proleće je najčešće sušno. Prolećna sadnja se preporučuje za hladnije rejone, u kojima se zemljište tokom zime dublje zamrzava. U takvim rejonima kupina zasađena u jesen može lako da izmrzne ukoliko se zemljište zamrzne do 10 cm dubine, jer se izdanci još nisu ukorenili.

Ovo još niko na svetu nije napravio: Projekat jabučara koji će vam dati ideju

Razmak sadnje kupine

Razmak sadnje zavisi od sistema, odnosno od načina gajenja, pa može biti:

– sistem žbunova sa kvadratnim rastojanjem
– sistem žbunova sa pravougaonim rastojanjem
– sistem žive ograde

Po sistemu žbunova sa kvadratnim rastojanjem kupina se sadi na razmaku 1,5-2 m , u zavisnosti od sorte. Ovaj način sadnje primenjuje se na manjim površinama i gde će se obrada obavljati ručno. Po sistemu žbunova sa pravougaonim rastojanjem kupina se sadi na razmaku 2,5-3 m između redova i 1,2-2 m između izdanaka u redu, što zavisi od bujnosti sorte i načina obrade. Kod ovog sistema gajenja kupine, žbunovi su razmaknuti, pa je moguća i ručna obrada između njih. Po sistemu žive ograde, koji je najbolji i preporučuje se za veće površine, kupina se sadi na rastojanju 2,5-3 m između redova, 0,80-1,20 m između izdanaka u redu.

Tehnika sadnje

Tehnika sađenja kupine zavisi od načina pripreme zemljišta za podizanje kupinjaka. Ako je pri osnovnoj obradi zemljište obilno pođubreno i duboko uzorano, najmanje na 30 cm dubine, onda je dovoljno da se na mestima obeleženim za sadnju ašovom iskopaju jame, koliko da se pravilno rasporede žile izdanaka i obavi sađenje. Izdanci se sade na istu dubinu na kojoj su bili u kupinjaku.

Šta će biti sa veterinarskim stanicama i apotekama nakon odluke kriznog štaba?

Priprema izdanaka za sađenje i sadnja

Za sadnju bi trebalo upotrebljavati zdrave i dobro razvijene izdanke (sertifikovani sadni materijal). Pre sadnje svakom izdanku se skrate žile oštrim makazama za ¼, pri čemu se suve i oštećene žile saseku do osnove. Posle toga žile se potope u kašu napravljenu od jednakih delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva, npr. Previcur (0,25%), pa se zatim izdanci sade, po mogućstvu po oblačnom vremenu na dubinu na kojoj su bili u kupinjaku ili 3-4 cm dublje. Pošto se odredi dubina sađenja i žile pravilno rasporede u jami, na njih se nabaca sloj trošne, vlažne zemlje i blago ugazi. Ukoliko pri osnovnoj obradi nije vršeno đubrenje stajnjakom, onda se preko nagažene zemlje stavi 3-4 kg dobro zgorelog stajnjaka, a preko njega tanak sloj zemlje, pa se opet nagazi da bi se što bolje slegla. Zatim svaki posađeni izdanak trebalo bi zaliti sa 2-3 l vode.

Izvor: dipl. ing. voćarstva Suzana Jerkić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Prethodni tekstFaktori koji utiču na dubinu čvora bokorenja pšenice
Sledeći tekstGrad Beograd objavio četiri javna poziva za podsticaje u poljoprivredi