ZAŠTO SE KOČI uzgoj i primena KONOPLJE u Srbiji?

0
maja timotijević
M. Timotijević: "Samo je THC psihoaktivna supstanca u konoplji", foto M. Timotijević
- Reklama -
Slider

Srbija je nekada bila poznata po uzgoju industrijske konoplje, imala je 72 kudeljare, a u Odžacima je bila berza odakle se diktirala cena ove biljke u celoj Evropi. Danas, uzgoj i primena industrijske konoplje je usko ograničena kod nas, nažalost mnogi je poistovećuju sa marihuanom, pa je čak i Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance pre nekoliko meseci donela predlog da se CBD, supstanca iz konoplje koja se inače koristi u lečenju mnogih bolesti, proglasi za psihoaktivnu.

„Glavna i osnovna razlika između industrijske konoplje i marihuane je procenat psihoaktivne supstance, odnosno THC-a. U industrijskoj konoplji ima preko 70 kanabionoida i samo je jedna psihoaktivna, a to je THC. Marihuana je ima daleko više, zato je u ovom momentu nelegalna u Srbiji. Kod nas postoji nekoliko vrsta koje su na sortnoj listi i zaista nemamo problema. Razlikuju se i po izgledu, marihuana je nisko žbunasta biljka, a konoplja je visoka i do 2, pa čak i 3 metra, ima jedno osnovno stablo koje ima male izdanke, čak se i vizuelno razlikuju“, objašnjava predsednica Udruženja „Konoplja“ i doktor poljoprivrednih nauka Maja Timotijević.

‘Ako nije zabranjen, onda je dozvoljen’

Kad je pre pet godina osnovano ovo Udruženje u Srbiji bilo je oko 60 ha pod industrijskom konopljom, a danas oko 800. Iako Evropa dozvoljava uzgoj preko 40 sorti, kod nas na sortnoj listi se nalaze svega tri, među kojima je i domaća Helena. Kako kaže naša sagovornica, velika je zabluda o muškim i ženskim biljkama konoplje, sorte koje su na našoj listi su jednodobne. Međutim, poseban problem u širem uzgoju konoplje, koju nazivaju ‘biljkom budućnosti’ je da li je CBD, zbog čega se mnogi okreću ovoj proizvodnji, legalan ili nije.

„Ja sam se konsultovala sa pravnicima, rekli su mi ako nije zabranjen, onda je dozvoljen, ali mi ne želimo da radimo na silu, već onako kako treba da se radi. Ne znam odakle odluka predsednice Komisije i ostalih članova za takav predlog, pogotovo što me dovodi u zabunu predlog jedne farmaceutske kuće da dâ ovlašćenje određenim proizvođačima da seju industrijsku konoplju i da se CBD iz cveta koristi za lek namenjen deci“.

Interesantno je i to, dodaje naša sagovornica, što Ministarstvo traži od proizvođača nalaze o prisustvu THC-a u biljkama, a u Srbiji ne postoji nijedna akreditovana laboratorija za ovu analizu i sâmo Ministarstvo ne prihvata nalaze naših laboratorija, već stranih.

Posle konoplje može da se započne organska proizvodnja

konoplja
Čisti zemlju od korova, koristi duplo manje vode, foto M. Timotijević

„Kažu da je konoplja Božija biljka i zaista jeste i neverovatno je kako čuva životnu sredinu i oslobađa mnogo više kiseonika nego što koristi. Koristi dva puta manje vode prilikom rasta od pamuka, na primer. Njeni proizvodi su ekološki, pošto se ona uopšte ne prska, u njoj nema ostataka pesticida niti bilo kakvih drugih nepovoljnih hemikalija. Posle konoplje, zemlja ostaje bogata mnogim mineralnim sastojcima, pa zaista i obnavlja zemlju i čisti zemlju od korova, ako se sadi kako je preporučeno, jer svojim lisnim materijalom zatvori prodor svetla na zemlji. Zemlja se očisti i sledeće godine se koristi za neku organsku proizvodnju, ako zemljište to dozvoljava“, kaže Timotijevićeva.

Da li će slučaj industrijske konoplje uskoro biti zatvoren, da li će se razrešiti sve pomalo sumnjive odluke i predlozi komisija i drugih industrija, kao i da li će sami budući proizvođači moći nesmetano da gaje ovu biljku koja ima veliku poljoprivrednu, ali i zdravstvenu vrednost, izgleda da ćemo morati još malo da sačekamo.

 

Julijana El Omari

Slider