voćnjak
voćnjak
- Reklama -
Slider

U ovom vegetacionom razdoblju voćka se priprema za zimovanje otpuštanjem lisne mase, usled čega nastaje veliki broj ranica na granama. Sve su to potencijalna ulazna mesta za infekcije gljivičnim bolestima i bakteriozama.

Jesenja zaštita suzbiće opasne bolesti koštičavog voća kao što su plamenjača ili crvena pegavost lista šljive (Polystigma rubrum), rđa šljive (Tranzschelia pruni spinozae var. discolor, Puccinia cerasi), šupljikavost lista (Stigmina carpophilla), pegavost lista (Blumeriella jaapii), uvijenost i sušenje lišća trešnje i višnje (Apiognomonia erythrostoma), kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans), palež cveta, izbojaka i trulež ploda (Monilinia laxa, M. fructigena), pepelnica breskve (Podosphaera pannosa) i bakterijski rak koštičavog voća (Pseudomonas syringae pv. Syringae i pv. Morsprunorum) koji može da uništi ceo zasad.

Vreme je za tretiranje fungicidima na bazi bakra

Vreme je, dakle, za tretiranje voćnjaka fungicidnim sredstvima na bazi bakra koji će svojim dezinfekcionim delovanjem na stablo da smanji pritisak bolesti, te ubrza odrvenjavanje mladica i pospeši opadanje lišća, što će pak smanjiti mogućnost smrzavanja i pucanja kore.

Voćnjak je u suštini monokultura, jer se duži niz godina na istoj površini proizvodi jedna biljna vrsta, što praktično znači da je intenzitet i pritisak u pravilu istih bolesti i štetočina izuzetno veliki.

“Uspešnost zaštite voćnjaka zavisi od kvaliteta preparata, doze i pravovremenog roka primene, ali i od prisutnog inokulumu u voćnjaku. I zato u najgorim godinama voćari imaju i do 20 tretmana, a ratari, zbog plodoreda, daleko manje”, kaže institutski stručnjak Vesna Tomaš ističući kako se jesenjim tretmanom aplicira depozit bakarnog fungicida na ulazne rane, čime se obavlja i dezinfekcija stabla.

Priprema za zimu

Osim zaštitnog aspekta, tretman bakrom ima i umirujući efekt pa se voćka lagano priprema za zimu. Poseban problem u ovom prelaznom periodu može biti nagli pad temperature dok je u njoj još velika količina slobodne vode, koja se u takvim situacijama ledi i stvara kristalne strukture u ćelijama što dovodi do pucanja tkiva, odnosno stvaranja rana koje su, kao infekcijska mesta, nepoželjne.

Tretmani se tempiraju u danima bez kiše i vetra, obzirom da bakarni preparati imaju kontaktno delovanje i kao takvi su podložni ispiranju.

Jesenji tretmani utiču i na abiotske (poremećaji u ishrani, nedostatak ili suvišak vlage, jaki vetrovi, visoke ili niske temperature…) i na biotske (gljive, bakterije, fitoplazme…) uzročnike bolesti jer smanjuju stres voćke. Od biotskih, 70 odsto bolesti u voćnjaku koštičavih biljnih vrsta uzrokuju gljive, koje ne završavanju svoj životni ciklus u fazi mirovanja voćke. Tako je poznato kako, na primer, da uzročnici šupljikavosti lista, pegavosti višnje i trešnje i lisne rđe, prezimljuju i na lišću i na grančicama oko pupoljaka.

Uzročnik crvene pegavosti ili plamenjače lista šljive prezimljuje isključivo na listu, a samo na grančicama oko pupoljaka prezimljuje gljiva koja izaziva kovrdžavost lista breskve i nektarine, pepelnica breskve i nektarine, dok monilinija vrste prezimljuju na mumificiranim plodovima i u rak ranama.

“Gljivični uzročnici ulaze u ćelije putem prirodnih otvora biljke, ali i rana, dok bakterijski ulaze isključivo kroz rane, pri čemu bakterije mogu biti infektivne pri temperaturi od 0-30o i zato je bitna dezinfekcija stabla, jer ovim tretmanima suzbijamo široku paletu bolesti”, naglašava Tomaševa.

U jesenjem periodu u voćnjacima se odrađuju i tretmani ureom, kao visokokoncentrovanim azotnim đubrivom. Prskanjem peto do sedmoprocentnim rastvorom uree se pospešuje opadanje listova, u voćki prestaje cirkulacija sokova i tako postupno ulazi u fazu mirovanja otpornija na niske temperature. Azot, kog biljka u ovim tretmanima usvaja, pospešuje i ubrzava razgradnju biljnih ostataka odnosno opalog lišća, što posledično doprinosi smanjenju inokuluma patogena u sledećoj godini. Primenom uree se stvara i depozit azota u korenu što će pospešiti početni rast u narednoj vegetacijskoj sezoni.

Kada tačno primeniti bakarna sredstva?

Za razliku od uree koja se primenjuje dok je list još zelen, bakarni preparati se primenjuju kad je dve trećine lisne mase opalo, kako bi se na vreme počelo sa dezinfekcijom nastalih ranica, pri čemu temperature treba da budu iznad pet stepeni. Tretmani se tempiraju u danima bez kiše i vetra, obzirom da bakarni preparati imaju kontaktno delovanje i kao takvi su podložni ispiranju.

Drugi se tretman bakrom obavlja krajem zime i početkom proleća, u vreme bubrenja pupoljaka, no nikako u vreme vegetacije zbog moguće pojave fitotoksičnosti na koštičavim voćnim vrstama.

Na tržištu je puno bakarnih preparata. Najviše bakra (88,2 odsto) ima u bakarnom II oksidu, potom u bakarnom hidroksidu (65 odsto) i bakarnom oksihloridu (59,51 odsto). O koncentraciji neorganskog bakra u ovim fungicidima zavisi i doziranje u primeni.

Đubriva, mineralna ulja, krečenje…

Danas se primenjuju i đubriva na bazi bakra, gde se bakar pojavljuje u organskom odnosno helatnom obliku u kojem ga biljka može usvojiti, praktično poput sistemika, pa se ne ispire kišom. Bakarna đubriva podstiču biohemijske procese u biljci i tako poboljšavaju otpornost biljke, i na gljivične bolesti i na bakterioze, te umiruje biljku, pripremajući je bez stresa za razdoblje koje sledi.

“Kombinacija bakarnih preparata s mineralnim uljima u visokim koncentracijama daće veliku učinkovitost protiv jaja lisnih vaši, crvenog voćnog pauka, kao i štitastih vaši i drugih štetočina koji prezimljuju na stablu, u narednoj godini”, pojašnjava Tomaš. Za ovu namenu potrebno je kombinovati rafinisano mineralno ulje (10 odsto) i bakar (10 odsto)

Za razliku od uree koja se primenjuje dok je list još zelen, bakarni preparati se primenjuju kad je dve trećine lisne mase opalo.

Valja na kraju podsetiti i na efikasnu staru metodu preventivne zaštite voćnjaka – jesenje krečenje, koje ima višestruke koristi, ali se ne primenjuje u intenzivnim voćnjacima. U praksi je potvrđeno da usled redovnog krečenja nestaje smoljenje na stablima i granama, sprečava se pucanje debla i nastanak rak- rana. Takođe, uočeno je smanjenje prezimljujuće populacije pa je i manji intenzitet štetočina sledeće godine.

Čemu plavo prskanje i krečenje stabla?

Najvažnije, zbog refleksije bele boje, odbija se toplota prolećnog sunca i stablo se sporije zagreva što može da odloži početak vegetacije i do nedelju dana, odnosno dalje fenofaze, i tako smanji štetno delovanje niskih temperatura u osetljivim stadijumima razvoja te izbeći moguće štete eventualnih ranih prolećnih mrazeva.

Na tržištu postoje gotove smese za ovu namenu, ali moguće je i samostalno pripremiti prema proverenoj recepturi, kombinacijom sastojaka u razmeri pet kilograma gašenog kreča, 0,5 kg vlažnog sumpora i 0,5 kg kuhinjske soli koju valja dobro izmešati sa vodom i ostaviti da miruje 24 sata, nakon čega je spremna za upotrebu.

Slider