zastita maline
- Reklama -
Slider

Malina se kao kultura odomaćila u našim krajevima pre gotovo pola veka i doživela ekspanziju do te mere da je, uz kukuruz, proizvod kojim naša država ostvaruje najveći devizni priliv.

I to je sve dobro poznato.

Međutim, ono što je manje je poznato je opšta društvena korist koju ova kultura donosi. Naime, tokom vrlo teških 90-ih godina prošlog veka, teritorija Zapadne Srbije bila bi potpuno uništena da nije bilo maline. Da ironija bude veća, „vrzina“ poput maline je spasla ovaj deo Srbije i od potpune demografske propasti.

A kako se mi odnosimo prema ovako bitnoj kulturi?

KATASTROFALNO!

Malina je voćna kultura koja, posle jagode, najbrže plodonosi. Od momenta listanja (mart) do momenta plodonošenja (jun) prođu svega 3 meseca. U tom periodu se sprovedu kakvi-takvi tretmani i do roda dođe sa manjim ili većim stepenom oštećenja od bolesti i štetočina.

U tom periodu se izvrši zaštita maline od štetočina (lisne vaši, grinje i cvetojed) sa obično 2 tretmana. Uz ove tretmane se obično izvrši i zaštita maline od didimele, a potom i od truleži. Ako sve ovo uzmemo u obzir, period formiranja roda maline je u proseku pokriven sa 3 tretmana.

Drugi par rukavica je zaštita maline posle berbe. Naime, maline sorte Wilamette, Meeker i Tulameen, koje su glavne u našim malinogorjima, su dvogodišnje po svom uzgoju. Dakle, uporedo sa formiranjem rodnih grančica u tekućoj godini, teče i proces formiranja izdanaka koji će doneti rod u sledećoj kalendarskoj godini. Prva i druga serija izdanaka se, u zavisnosti od uslova gajenja i sorte, uglavnom uklanjaju. Poslednja serija izdanaka se ostavlja za narednu berbu i zahteva izuzetnu negu.

Foto: Pixabay

I sve je u redu do momenta kada počne berba (kraj maja, početak juna). Ali od tada, više ništa nije u redu, jer su ti izdanci prepušteni sami sebi.

Verovatno siti svakodnevne i celodnevne berbe u proteklih četrdesetak dana, proizvođači se ne osvrću na malinjake sve do proleća. A proleće je daleko. Od sredine (kraja) jula, kada se berba završava, malina vegetira i vrši fotosintezu sve do prvih jesenjih mrazeva. Oni obično u našim krajevima budu od kraja septembra do sredine oktobra.

Vrlo jednostavno: 3 meseca potpune nebrige. A za to vreme u našim malinjacima nesmetano rastu korovi, prenamnožavaju štetočine i šire boleštine.

Mora se shvatiti da je period posle berbe u malini sličan periodu od zelenih buketića do precvetavanja u jabuci. Tada ne sme da bude promašaja.

Zaštita maline nakon berbe – vrlo važni koraci

1.korak: Izdanke koji su doneli rod poseći što bliže površini zemljišta i ostaviti da sami po sebi uvenu (7-10 dana), a potom ih izneti iz malinjaka i složiti na jednu gomilu. Uklanjanje odsečenih izdanaka odmah nije preporučljivo, jer se mladi izdanci tada lako oštete i budu naglo izloženi avgustovskom suncu.

2.korak: Izdanke koji treba da donesu rod u narednoj godini uspraviti i ubaciti u podveze kako bi se mogli tako uspravni istretirati.

3.korak: Izvršiti uklanjanje jednogodišnjih i višegodišnjih korova tarupom ili herbicidima.

4.korak: Ovako pripremljen zasad tretirati odgovarajućim sredstvima.

berba maline
Foto: Pixabay

Na koje sve štetne agense treba da delujete nakon završene berbe?

Najpre nešto o didimeli: to je parazit koji postoji u svakom dvogodišnjem malinjaku, bez izuzetka. Da li će se pojaviti, tačnije u kojoj meri, zavisi najpre od padavina u septembru. Zbog toga je potrebno da se u periodu avgust – septembar neizostavno uradi zaštita maline od didimele kroz bar 3 tretmana u razmaku od 10-14 dana, i to kombinacijom preparata Teatar plus 1,25l/ha + Merpan 800 WDG 1,5kg/ha.

Prvi od ova 2 je dvokomponentan, lokalsistemik, dok Merpan ostaje zalepljen na površini lista. Ako nastupi kišni period u septembru, a malina nije zaštićena, čokoladne pege, koji su jedan od simptoma ove bolesti, se mogu „popeti“ i na gornju trećinu izdanka. Takva malina na proleće „ćuti“, kasnije lista, a često se desi da se pupoljak i ne otvori. U uslovima suve jeseni, stepen oboljevanja je manji i bolest se zadržava na donjoj polovini izdanka.

Da bismo bili uspešni ne možemo „gatati u pasulj“ i moliti se Bogu da ne bude kiše. Kiša je svakako potrebna u ovom periodu, a na nama je da biljkama pružimo zaštitu. Ove tretmane treba shvatiti veoma ozbiljno i odraditi ih sa optimalnom količinom vode (1.000l/ha), tako da biljke budu u celosti oprskane (od osnove do vrha). Uspeh ovih prskanja zavisi i od stanja zakorovljenosti parcele.

Uporedo sa didimelom, razvija s i pucanje kore lastara. Za razliku od didimele, koja u list, a kasnije i u izdanak prodire kroz zdravo tkivo, Leptosphaeria (prouzrokovač ove bolesti) prodire u tkivo izdanka kroz različite povrede. Nema sumnje da ovih povreda ima: od kamenčića koje trimeri i freze bacaju okolo tokom obrade; prilikom berbe, pogotovo donjih spratova; raznih drugih mehaničkih udara (šiprage, krupnih kišnih kapi, itd); povrede od insekata, naročito malinine mušice. Sa gore navedenim tretmanima, malina će biti zaštićena i od ove bolesti.

Zaštita od plamenjače

Kao treća stvar o kojoj treba povesti računa u ovom delu godine je zaštita maline od plamenjače. Plamenjača korenovog vrata maline ili fitoftora je, svakako, najdestruktivnija bolest maline i javlja se u uslovima kišnog proleća. Iza nje obično ostaje pustoš, a hemijske mere imaju ograničen efekat.

Međutim, u uslovima kada u neposrednoj blizini imamo pojavu bolesti, a ne u našoj parceli, možemo i moramo zaštititi malinu primenom preparata Leonida 1,5l/ha i to zalivanjem. Ovaj preparat odlično deluje u zoni korenovog vrata i sprečava zarazu u uslovima zasićenja zemljišta vlagom. Primenjuje se tokom prve polovine oktobra i to 2 tretmana u razmaku od 10 dana, obavezno pre početka jesenjih kiša. Ovakva malina ima mnogo veće šanse da izdrži pritisak koju fitoftorozno okruženje vrši na nju.

Foto: Pixabay

Na kraju, kao kod svake voćne vrste – bakar. Everest 5l/ha nastavlja da štiti od didimele i u jesenjem periodu. Potrebno je 1.000l vode po hektaru, okupati biljke, a potom iseći podveze i omogućiti im da polegnu po površini zemljišta.

Što se tiče zaštite maline od insekata, ona se radi uporedo sa zaštitom od bolesti. U prvom tretmanu posle završene berbe možemo primeniti Saturn 250 EC 2,5l/ha. Ovaj preparat se odlikuje i delovanjem gasnom fazom, tako da će mnogo kvalitetnije da suzbije insekte koji žive skriveno, u prizemnom delu špalira. Osim toga, Saturn 250 EC ima dobro delovanje i na višim temperaturama, a one su takve u ovom delu godine.

Ukoliko postoji problem sa grinjama, u prvom tretmanu, radnom rasvoru dodati Acramite 48 SC 0,375l/ha. Sa ovom količinom primene vrlo brzo će biti rešen problem eriofida. Ako su paučinari u pitanju, količina primene je 0,25l/ha.

Zaključak

Na kraju, želeo bih da se jesenja zaštita maline ozbiljno shvati i prihvati. Ove preporuke nisu tek plod pukog iščitavanja knjiga, već 25 godina iskustva u malinjacima.

Da malini vratimo bar deo onoga što ona nama daje i prinosi će sigurno porasti.

Autor: Tine Bošković, dipl.inž

Slider