ZAPARLOŽENA SELA KRČE BUŠE!?

0
buša
Milići imaju 15 grla buša, od kojih 6 treba da se teli, foto J. El Omari

Iako se broj onih koji se bave nekim oblikom poljoprivrede povećava, trend izumiranja sela takođe postaje sve masovniji. Nekad se čini, da koliko je uređenih polja pod voćnjacima ili ratarskim kulturama, toliko je i onih zaparloženih. Kako bi stvorili sebi ‘radno mesto’ i očistili okolinu od vrzine i korova, Milići iz Zagorice prošle godine kupili su prva grla buše. Ova porodica sa četvoro dece i četiri generacije u kući uzgaja danas 15 grla buša – soja belog, crnog i kosovskog rujavog.

„Za sada imamo 15 buša, od kojih šest treba da se teli. Planiramo da nabavimo i jednog podolca i jedno magare, čisto radi atrakcije. Želimo da uvećamo stado do 40 grla. O tolikom broju možemo da se brinemo, zbog hrane i smeštaja“, kaže Zoran Milić za Bolju zemlju.

Domaća rasa, ali divlja životinja!

ispaša buša
Divlje i borbene, ali to je njihova igra! foto J. El Omari

Ova autohtona sorta goveda, kojoj je do nedavno pretilo izumiranje vrlo je otporna, može da preživi na oskudnoj hrani i ne zahteva posebne uslove držanja. Šta više, većinu dana provodi na ispaši. Međutim, iako mnogi ističu da je glavna odlika buša otpornost, to ne znači da oko njih nema posla, ističu Milići.

„Ima posla oko njih, evo dva deteta su mi letos svaki dan pomagala oko čuvanja, mora da se radi oko njih, nije ih samo pustiti. Kod buša je najveći problem vakcinacija i vađenje krvi, pošto su divlje, gubi se ceo dan, mora da se skupi pet-šest ljudi, moramo da vezujemo za jasen, za rogove, to je mučenje. Imaju one to divlje u sebi, prošli put su pobegle, ceo kraj se dig’o da ih nađemo da ih zatvorimo. Jedina mana im je što se biju rogovima mnogo. Čudno je što jedna bije drugu, ali ne daju otpor, samo je udari i nastavi da pase, a ova joj ne vraća, možda im je to igra“.

Kvalitetno meso i mleko za preradu i izvoz

tele buše
Po telenju telad su teška do 15 kilograma, prinos mleka je tek pet litara dnevno, foto J. El Omari

Iako su pitomije sada, nego kad su ih kupili pre godinu dana, buše u Zagorici ne zaboravljaju divljinu planine sa koje su potekle. Dešava se da se i otele na pašnjaku. I dok je jedna odrasla teška oko 350 kg, rođeni telići imaju oko 14,15 kilograma. Majke su vrlo zaštitnički nastrojene prema njima, pa šakali i druge grabljivice, često nemaju šanse. Daju vrlo kvalitetno meso i mleko, ali je njihov dnevni prinos mali – do četiri, pet litara. Međutim, čak je i to moguće promeniti.

„Potrebna im je malo jača hrana, da imaju soli, deteline, ako hoćete malo bolju proizvodnju. Što više uložiš u njih, to će oni više vama da daju. Sada daju do pet litara, ali dobrom hranom i selekcijom par generacija, mogu da daju i više, kažu da prilikom zobi i veće ishrane može da mutira i preraste svoju prvobitnu veličinu“, objašnjava Zoranov sin, Marko.

Trenutno Milići muzu tri krave, od mleka prave običan i krem sir, kiselo mleko i druge proizvode za svoje potrebe. Pošto planiraju uvećanje stada, ženske teliće ostavljaju, a muške prodaju, mada su nadalje zainteresovani za preradu i izvoz mesa, pošto se ono u inostranstvu jako ceni.

Buše – jer čiste korov!

marko i zoran milić
S leva: Marko i Zoran Milić planiraju proširenje proizvodnje, foto J. El Omari

Za subvencije su prvi put konkurisali tek ove godine i do kraja decembra očekuju isplatu. Međutim, subvencije za buše, nikako zanemarljive – oko 30 000 dinara za odrasla grla, 12 000 za tele do šest meseci i 18 000 za tele od šest meseci do dve godine, nisu glavni motiv zašto su stočari Zagorice simentalke zamenili bušama.

„Odlučili smo se na buše, najviše da nam očiste korov. Ranije sela nisu bila ovakva, sad je, vidite svuda korov uhvatio. Sve jedu; brste i pasu, ali više vole da brste – koprivu, ostrugu, kupinu, ali neće da pasu nikad do zemlje, samo kad ne ostane trave. One su dobri čistači, samo zbog korova“, ističe Zoran za Bolju zemlju.

Možda zbog ovog razloga buše i srpska sela čeka svetla budućnost.

 

Julijana El Omari