Zanimljiva sorta:Da li ste ikada čuli za ovcoliko goveče čije su mleko i meso prava poslastica?

Da li ste ikada čuli za bik-ovcu, životinju koja spokojno živi u hladnim predelima Artika?

212
0
SHARE
Redakcija BZ

Piše: Goran Veljković

Naime ova, ni ovca ni bik, sorta poznata je i u drugim evropskim narodima pod nazivom mošusni bik, mošusa ovca ili mošusno goveče (Ovibos moschatus) nakon ledenog doba održala se samo na severu Severne Amerike, au novije vreme je naselila Aziju i Evropu.

Ime je dobilo po mošusu, mirisu koji mužjak oslobađa iz žlezda tokom sezone parenja.

Ovcoliki bik ili ovcoliko goveče je mnogo primerenije ime koje su mu dali Rusi budući da, po svojim morfološkim osobinama, ova životinja nesumnjivo podseća i na ovcu i bika.

Njenim poreklom bavili su se ruski biolozi još 20-tih godina prošlog veka, kada su postavili pitanje njenog preseljenja iz njenog prirodnog staništa, u kojem vlada večita zima i led, u tundre Rusije.

Budući da su mleko i meso ovcolikog goveda prava poslastica, a vuna izuzetnog kvaliteta, Rusi su pokrenuli proces preseljenja nekoliko stotina hiljada mošusnih goveda, koje žive kao divlja krda, na nova staništa. Uložili su i u aklimatizaciju ovih životinja na tundre i močvarna područja Sibira, gde je započeo njihov uzgoj, ali kao divlje životinje.

Zbog zanimljivog i nesvakidašnjeg izgleda, mošusno goveče predstavlja i odličan potencijal za razvoj turizma, ruskog safarija, odnosno organizovanog lova. Ova vrsta zabave za strastvene lovce predstavlja skup sport na svetskom nivou, pa su nenaseljena ruska prostranstva poslužila za eksperiment raseljavanja sorte na pristupačniji teren.

Još sredinom 70 ih godina u Tajmiru, području ušća reke Bikada i Vrangelovog ostrva u Sibiru, obavljen je prvi eksperiment naseljavanja mošusnog govečeta, jer su arheolozi baš na tom području pronašli njihove skelete koji su stari oko 2000 godina.

Prevežen je prvi kontigent od 10 mladih životinja iz Kanade, a na Aljasci oplođeno je 40-tak ženki sa ciljem da se njihovo potomstvo izveze u Rusiju.

Za kratko vreme, životinje su se aklimatizovale, tako da je već 1978. godine sagrađen i prvi hotel za lovni turizam, a do kraja 90-tih Vrangelovo ostrvo postalo je zaštićeni rezervat mošusnog govečeta.

Danas u tom rezevratu živi oko 18 000 grla, od čega se na desetine životinja samostalno preselilo dalje na jug, u oblast Putoranskih planina u Centralnom Sibiru. Rasprostranjeno je u većem delu Rusije, Jakutskoj oblasti i drugim delovima Sibira.

Rusi imaju na desetine specijaliteta od mesa ovcolikog bika, kažu da je izuzetno ukusno, hranljivo, zdravo, ali i ekonomski isplativo. Ima vunu odličnog kvaliteta, ali ga je nemoguće gajiti kao domaću životinju u stadima, pa se vuna i meso mahom dobijaju izlovljavanjem.