Foto: Pixabay/Printscreen,Youtube
- Reklama -

Egzotična životinja, porekom iz Azije, zanimljivog imena Drosophila suzukii, našim voćarima zadaje glavobolje. Ukoliko se pojavi na plodovima oni postaju kaša, a šteta koju pričinjava je ogromna.

U Srbiji je prvi put registrovana 2014. godine, a kako se veoma brzo adaptira i širi, tako je već 2016. godine bila rasprostranjena na celoj teritoriji naše zemlje.

Poljoprivrednim proizvođačima se savetuje da redovno prate portal Prognozno – izveštajne službe gde će naći blagovremene i tačne podatke o pojavi i merama zaštite od pomenute štetočine.

Kako je u pitanju nova vrsta kod nas, domaći naziv ne postoji, pa se uslovno koristi ime “azijska mušica”. Prisutna je u više zemalja Evrope i Severne Amerike.

Lako se prenosi, a još lakše razmožava

“Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima koje ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta, poput maline, kupine, jagode, breskve, grožđa, trešnje, šljive i druge. Dakle, širok je krug domaćina što čini suzbijanje ove štetočine otežanim”, kaže za Bolju zemlju dipl.ing. Jovan Krndija koordinator za PIS pri PSSS Kragujevac.

Problem predstavlja i veliki broj generacija u toku godine, kada su povoljni uslovi do 15, što dodatno otežava zaštitu.

Za razliku od većine Drosophila vrsta, ova parazitira u plodovima dok su oni još na biljci, pomoću svoje snažne testeraste legalice zaseca epidermis ploda, zatim polaže jaja u unutrašnjost iz kojih se razvijaju larve.

Sreća u nesreći

 Od kada se “azijska mušica” prati kod nas redovno se pojavljuje kasno u vegetaciji kada ne predsatvlja opasnost po voće. Tako je bilo i ove godine kada je prvi ulov registrovan početkom oktobra. Jedino je u toku prošle godine bilo oštećenja na malini i grožđu, ali je i prvi ulov registrovan znatno ranije, prvih dana avgusta. Štetočina je praćena na više lokaliteta u opštinama Kragujevac, Rača i Topola.

Ovako položene larve hrane se plodom, a iz njih se razvijaju lutke koje mogu biti ili unutar ili na površini ploda. Na kraju ciklusa pojavljuje se imago koji prezimi.

“Jedna ženka ove mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali kako jedan plod može posetiti više ženki, tako se iz istog ploda može izleći 60-70 jedinki. Reprodukcioni ciklus je veoma kratak i varira između 1 i 2 nedelje, u zavisnosti od uslova sredine, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja. Kada se ovako veliki reprodukcioni potencijal uzme u obzir zajedno sa razvijenom svetskom trgovinom kojom se ovaj parazit intenzivno širi, kao i sa velikim brojem generacija koje razvija tokom godine, onda postaje jasno da je po sredi potencijalno veoma opasna štetočina, čiji uticaj na poljoprivredu naše zemlje ne može da se potceni, zbog činjenice da parazitira gotovo sve voćne vrste koje su od ekonomskog značaja”, objašnjava Krndija.

Ukoliko ovaj parazit napadne plodove, pored štete koju nanese voću, može doći i do  indirektne štete zbog pojave sekundarnih parazita, gljivica i bakterija, koje uzrokuju trulež. Tako je na nekim parcelama pod breskvom u SAD, pričinjena je 100% šteta.

“Azijska voćna mušica preferira područja visoke vlažnosti i umerene temperature, kakav vlada na našim prostorima. Može se očekivati dalja adaptacija ovog parazita u našim uslovima, pogotovo jer, po podacima EPPO, hladna zima nema veći uticaj na stepen preživljavanja insekta” , upozorava dipl.ing. Jovan Krndija.

Hemija ne pomaže, samo klopke

Našim proizvođačima veliki problem predstavlja i to što se “azijska mušica” teško razlikuje od ostalih voćnih mušica kojih kod nas.

“Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratorijskim uslovima, i to naročito na osnovu specifično građene testeraste legalice, koja je upadljivo razlikuje od ostalih vrsta istog roda, što je i razlog zašto je ona u stanju jaja da polaže u zreo plod tokom vegetacije, što nije svojstveno za neke druge vrste. Ipak, najpouzdanija identifikacija je PCR metodom” , kaže Krndija.

Kako štetu pravi neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima, zbog trajanja karence, praktično je isključena. A kako larve žive unutar ploda, nemoguće ih je ukloniti hemijskim preparatima.

“Primena feromona i feromonskih klopki nije moguća jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja, već se kopulacija odvija na mestu ishrane, odnosno na voćnim plodovima kojima bivaju privučene jedinke oba pola ove vrste radi ishrane. Zbog toga najviše pažnje posvećuje se higijenskim i sanitarnim merama koje preventivno mogu uticati na ograničenje populacije ovih insekata. Tu spadaju orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova” , objašnjava Krndija.

Stručnjaci preporučuju da se prezreli i zaraženi plodovi unište i to tako što se odlože u burad koja se ne otvaraju sedam dana. Neophodno je kontrolisati gajbice i druge ambalaže u kojima se mogu zadržati plodovi sa larvama.

“Mnogo nade se polaže u mogućnost biološke kontrole korišćenjem parazitne osice iz roda Phaenopria. Biologija “azijske mušice” nije do kraja poznata, a ni sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo kako će se ponašati u agro-ekološkim uslovima naše zemlje. U godinama koje slede biće potrebno da se praćenjem i monitoringom ustanovi prisustvo, visina populacije i biološke tačke ove štetočine sa ciljem da se na kraju konstruiše biološki model i eventualno sistem zaštite, u zavisnosti od ponašanja i prilagođavanja ove vrste u novoj sredini”,  ističe Krndija.

Jedini način za kontrolu brojnosti, kao i za praćenje populacije je postavljanje klopki. Voćarima se savetuje postavljanje klopki koje mogu sami da naprave.

“Klopke se postavljaju u krošnje drveća, u senku, na visinu od 1,8 m. Najbolje ih je postaviti na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara. Naseljavanje “azijske mušice” kreće od ivice parcele ka unutrašnjosti. Veoma je važno skratiti interval između uzastopnih berbi u cilju što bržeg uklanjanja plodova sa parcele i samim tim smanjenja mogućnosti da mušica u njima položi jaja”, naglašava naš sagovornik.

Kako bi poljoprivrednici zaštitili svoje prinose neophodno je da zajedničkim snagama učine sve da spreče širenje ove štetočine.

Ukoliko se zaštita primenjuje samo na jednom mestu, a kako se ovi insekti  lako umnožavaju, brzo će napasti sve plodove u okolini.

Klopke se postavljaju u krošnje drveća, u senku, na visinu od 1,8 m

Kako napraviti klopku

Klopke se mogu napraviti od plastičnih flaša, na kojima se napravi nekoliko rupica, prečnika oko 4mm, pri vrhu se načini otvor preko kojeg se zalepi parče gaze ii u koje se sipa atraktant, najčešće je to jabukovo sirće i male količine svežeg kvasca. Može se koristiti i crno vino umesto sirćeta, a svakako je preporučljivo sipati par kapljica deterdženta.