Zablude oko organske proizvodnje

308
0
SHARE
Sveže povrće
Sveže povrće

Pijaca u bloku 44 vikendom je prepuna i Beograđani, koliko sam shvatio, a kako su mi i mnogi proizvođači rekli, pojedu ama baš sve što im se ponudi na zelenim pijacama.

Poseban osvrt želim da napravim na tzv. organsku pijacu i organsku proizvodnju jer se tzv. organski proizvodi vikendom mogu pronaći na pomenutoj pijaci.

Namerno upotrebljavam izraz „ tzv“ takozvani jer sam se za sve ove godine bavljenja agrarnim novinarstvom nagledao i naslušao svačega. I sve što se dešava u našoj zemlji uvek sam pokušavao da razumem, ali neke stvari koje se tiču organske proizvodnje izgleda da nikada neću, a evo i zašto.

Organska proizvodnja je jako lepo osmišljenja i ima za cilj proizvodnju zdravstveno ispravne hrane sa minimalnom upotrebom pesticida. Oni koji ne znaju sigurno će se sada iznenaditi na spominjanje reči pesticid.

U organskoj proizvodnji svakako ima prskanja useva, ali (licemerno) dozvoljenih preparata koji se smeju koristiti u organskoj proizvodnji. Dakle daleko od toga da se u organskoj ne prska hemisjkim sredstvima. Prska se još kako.

Da bi se neko domaćinstvo registrovalo i prešlo u organski tip proizvodnje potrebno je da (teoretski) prođe tzv. konverziju zemljišta koje se prebacuje u organsko.

Osim prskanja i korišćenja dozvoljenih hemijskih preparata, prava organska proizvodnja ne dozvoljava upotrebu ama baš nikakve hemije. Korovi se čupaju ručno, u borbi protiv štetočina i bolesti se koriste prirodni neprijatelji i gotovo 99% poslova se obavlja ručno. I takvih proizvođača svakako ima i njihovu proizvodnju potpuno podržavam.

Međutim, ima onih koji i pored svih neophodnih papira vole da malo podvale, pa u želji za što većom zaradom prskaju i nedozvoljenim sredstvima. Jer ako ih niko ne kontroliše, zašto i ne bi!? Dobro znate da su proizvodi proizvedeni po tipu organske proizvodnje i do10x skuplji od konvencionalnih, a prava organska proizvodnja mora da pretrpi štetu i do 30%. Ko će to da plati ako ne kupac.

Međutim, ono što mene najviše boli jesu podvale, jer koliko sam shvatio da bi dobili mesto na pijaci potrebno je da se registrujete i imate sertifikat koji se danas relativno lako dobija. I kažem, većina radi sve po propisu, ali opet ima onih koji bi i da malo podvale.

Evo primera.

Imali smo prilike da odemo na parcelu gde je planirana proizvodnja ribizle, ali na tzv. organski način. Parcela je dobila dozvolu sa svom dokumentcijom, a nalazi se pored auto-puta!!??

Jedan proizvođač iz centralne Srbije koji sve radi po propisima, žalio nam se kako inspektorka koja je došla u inspekciju nije ni htela da pogleda proizvodnju, jer je rekla da nju zanimaju samo papiri. Dakle ovaj čovek radi časno i pošteno, ali mu inspekcija prećutno dozvoljava da radi šta hoće na svojoj parceli jer ih zanimaju samo papiri.

I za kraj evo još jednog. Neki proizvođači, kada recimo na zelenoj pijaci prodaju svoju tzv. organsku šargarepu, odu do prvog komšije proizvođača koji prodaje šargarepu, ali na „običnoj„ pijaci, jer obe vrste proizvoda se prodaju na istom mestu, kupi od njega još 50ak kilograma koliko mui nedostaje i nastavi bez problema sa prodajom!?

Tako da, ima svačega i zaista mora dobro da se proveri i gleda jer podvala ima puno pa i u možda najbezazlenijoj proizvodnji organskoj.

Savet je da se polako okrećete proverenim proizvođačima i da stekenete obostrano poverenje, jer će u budućnosti to biti jedini siguran način kupovine zdravstveno bezbednih i ispravniih proizvoda.

 

Dipl. inž. polj. Goran Veljković