Za ranu prolećnu berbu – predzimska setva graška

158
0
SHARE
Setva graska
Predzimska setva graška Foto: shutterstock.com

U našim klimatskim uslovima najpogodnija setva graška je između desetog novembra i petog decembra. Na njivama u brdskim krajevima okrenutim jugu mogu se postići dobri prinosi

Ranim prispevanjem mladog graška u proleće iz jesenje i predzimske setve oslobađa se zemljište za setvu drugih kasnijih vrsta povrća (paradajz, paprika, krastavac, kornišon, šargarepa i dr.).

Na taj način se pruža mogućnost gajenja i korišćenja dva useva sa istog zemljišta u toku jedne godine, a proizvođači su u mogućnosti da svoj dohodak sa iste površine zemljišta znatno uvećaju.

Pre se, uglavnom preporučivala ranija setva graška u jesen, tako da usev pre početka mrazeva i snega odraste 10cm do 12 cm i dobro se pripremi za prezimljavanje.

Međutim, u našim agroekološkim uslovima, ovakav način odgajivanja graška nije preporučljiv zbog hladnih vetrova i mrazeva u proleće kada je površina zemljišta bez snega.

Predzimska setva graška Foto: shutterstock.com

Predzimska setva graška za razliku od jesenje, obezbeđuje bolje prezimljavanje biljaka

Zapravo, naklijalo seme u stadijumu klice bolje prezimljava. Ukoliko se zakasni sa setvom, pa ne nastupi naklijavanje semena, ono će u toku zime u znatnoj meri da istruli.

Mlade biljke za razliku od već odraslih, bolje podnose niske temperature. Utvrđivanje najpovoljnijeg roka setve u našim agroekološkim uslovima je dosta otežano zbog velike promenljivosti meteoroloških činilaca.

Zbog toga predzimsku setvu treba obavljati u vremenu od 10. novembra do 5. decembra.

Proizvodnja graška pri setvi u jesen, odnosno pred zimu praćena je velikim rizikom, pa se zbog toga i ne preporučuje setva na velikim površinama.

Jedino individualni proizvoćači u brdskim predelima mogu da koriste ovaj način gajenja graška i to na malim površinama koje su okrenute jugu.

Ove površine nemaju visok nivo podzemnih voda, jer se ne nalaze u kotlinama pored rečnih tokova, a zaštićne su i od hladnih vetrova koji s poznim prolećnim mrazevima veoma nepovoljno deluju na grašak.

Sorte graška okruglog ili glatkog semena pokazuju veću otpornost prema niskim temperaturama od sorti uglastog i naboranog semena.
Grašak se pri normalnoj prolećnoj setvi seje na dubini od 3 do 5 cm u zavisnosti od toga da li je zemljište teško ili lako, odnosno suvo ili vlažno. Prilikom predzimske setve (s obzirom da se prezimljavanje odvija u stadijumu klice), dubina setve treba da iznosi 6 do 7 cm.

Setvena norma treba da bude uvećana najmanje za 25% do 35% kako bi se u izvesnoj meri nadoknadio broj izmrzlih biljaka u toku zimskog i prolećnog perioda.

Međutim, treba posebno istaći da se za predzimsku setvu graška, s obzirom na relativno nepovoljne uslove nicanja u ovo doba godine mora koristiti seme dobrog kvaliteta i visoke poljoprivredne vrednosti.

A to znači da je najbolje posejati seme prve klase koje prema Pravilniku o normama kvaliteta poljoprivrednog semena treba da ima najmanju čistoću 97% i najmanju klijavost 99%.

Grašak posejan u jesen, odnosno pred zimu može se brati 7 do 12 dana ranije u odnosu na grašak posejan u proleće. Međutim, kasni prolećni mrazevi mogu da utiču na opadanje cvetova i tek formiranih mahuna kod ranostasnih sorti.

Ovo se događa samo u godinama sa izrazito kasnim prolećnim mrazevima.

Sazrevanjem mladog graška u rano proleće postižu se znatno veće cene na tržištu, nego kod graška koji se seje u proleće.

Međutim, dobar rod graška imaćete samo ako se opredelite za ranostasnu sortu koja poseduje veliku otpornost prema niskim temperaturama.

U protivnom, ako za setvu koristite kasnostasnu sortu, pozitivan efekat predzimske setve koji se ogleda u ranijem prispevanju mladog graška u proleće u odnosu na prolećnu setvu graška neće se ispoljiti.

Tekst priredila: Redakcija