- Reklama -

Mesec maj je za pčele i pčelare najvažniji mesec u godini, jer tada se vide rezultati rada, ali i da li će pčelarska godina biti uspešna za proizvođače ili ne. Tokom ovog meseca, pored prvih paša, dolazi i do rojenja i formiranja novih zajednica. Tada su pčele najvrednije i najproduktivnije. Jedan od glavnih problema u razvoju nagona mogu predstavljati kišni dani u maju, bilo da je pred pašu ili je ona već u toku. Zbog toga je od posebne važnosti da društva budu jaka, od 70 do 80 hiljada pčela. Ukoliko je društvo slabije, neophodno je izjednačiti pčelinja društva, kako bi se stvorili svi uslovi za proizvodnju meda. Ako se društva množe rojenjem, biće manje meda, ali više novih zajednica. Loše i stare matice stvaraju veće nagone za rojenje, što se može sprečiti blagovremenim proširivanjem prostora u košnicama, dodavanjem praznih nastavaka. Ako u košnicama nema dovoljno mesta, može doći do gubljenja nektara, a samim tim i meda, ali i do zagušenja u samom prostoru. Zbog toga je neophodno uposliti radilice da donose nektar.

Tokom ovog meseca potrebno je i izvršiti pripremu za zamenu matica i proizvodnju rojeva, što je najbolje uraditi nakon bagremove paše. Za to su potrebne kvalitetne mlade matice. Pored toga, pčelari bi trebalo da iskoriste ovaj prolećni mesec za sakupljanje cvetnog praha.

U maju cveta bagrem, a najznačajnija i glavna paša upravo je u bagremovoj šumi. Kada je godina povoljna, može se ostvariti i prinos od 1000 kg meda po hektaru bagremove šume, zbog čega i ne čudi što mnogi svoja društva sele upravo tamo gde je dostupno ovo drveće. Nikada se ne može sa preciznošću odrediti koliki će prinosi biti. Bitno je da leglo bude u kontinuiranom razvoju. Stručnjaci napominju da što su pčelinja društva jača, samim tim će donositi i više meda. Prinos zavisi i od starosti samog zasada. Najbolji med je onaj prikupljen u šumi staroj oko 15 godina. Bagrem najbolje luči nektar na temperaturi od 25 stepeni, a kada se pored ovog, ostvare i drugi uslovi poput optimalne vlažnosti vazduha i vremena bez vetra, pčele u košnicu mogu uneti i oko 10 kg nektara dnevno. Veći prinosi meda postižu se blizinom paše. Košnice ne smeju biti izložene suncu, posebno u vremenu od 11 do 15 h. Kakvo će cvetanje bagrema biti zavisi od vremenskih okolnosti, ali i samog položaja. Bagrem cveta u prve dve nedelje maja.  Što je nadmorska visina veća i cvetanje se pomera od  4 do 6 dana. Imajući u vidu da bagrem medi oko 12 dana, pčelari često dresiraju svoje pčele, kako bi što više iskoristile cvetanje. Veći su prinosi ukoliko su pčelinjaci stacionirani, a paša tada traje i do 10 – ak dana.
Ukoliko se pčele sele, neophodno je imati odgovarajuću potvrdu veterinarske službe. Pored dozvole, neophodno je i pregledati košnice, učvrstiti ramove, a pčelama obezbediti dovoljno ventilacije, a leta otvarati kako bi višak vode iz nekatara brže ispario. Savetuje se da se prilikom selidbe, pčele poprskaju s pola litra vode. Pored bagrema, cvetaju i druga drveća, trave, maslačak, kao i mnoge voćne vrste.

Podsetnik za sve pčelare kako bi spremno dočekali maj i sve ono što je neophodno za najbolje rezultate bagremove paše:
1. Stvaranje jakih pčelinjih društava sa velikim brojem sabiračica
2. Obezbeđivanje adekvatnog medišnog prostora
3. Zaštita pčelinjih društava od roja i nagona
4. Obezbeđivanje dobre ventilacije u košnicama
5. Zaštita društava od visokih temperatura
6. Priprema za proizvodnju matica, veštačkih rojeva i umnožavanje društva
7. Sakupljanje polenovog praha i propolisa
8. Dobijanje mleča
9. Dobijanje voska i gradnja saća
10. Priprema za vađenje i ceđenje meda
11. Borba protiv varoe i kontrolisanje ostalih bolesti pčela
12. Kontrola vage na pčelinjaku
13. Selidba pčela

Svi pčelari se slažu u jednom, dobro odrađena priprema i kontrolisanje pčelinjaka, osnova je za mednu godinu, kakvoj se svi nadaju.

 

Ana Adzić – novinar