Foto: vlada Republike Srbije

U Palati Srbija je svečano promovisan Nacionalni program za preporod sela Srbije.

Svečanoj promociji Nacionalnog programa za preporod sela Srbije prisustvovala je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor, Episkop sremski gospodin Vasilije, beogradski nadbiskup monsinjor Stanislav Hočevar.

U promociji su učestvovali kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije – Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i koordinatori Nacionalnog tima za preporod sela, koordinatori i autori stručnih priloga ovog Programa.

Skupu su se obratili: prof.dr Milovan Mitrović, urednik Nacionalnog programa za preporod sela Srbije i potpredsednik Akademijskog odbora za selo SANU prof.dr Milovan Mitrović, prof.dr Jonel Subić, koordinator Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kao i prof.dr. Zoran Keserović, prof.dr Vladimir Goati, Radoš Bajić i Milan Prostran.

Poruka kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milana Krkobabića sažeta je u posveti s kojom je uručio primerak Nacionalnog programa za preporod sela Srbije premijerki Ani Brnabić:

– Ovaj program je poziv na akciju. Sela Srbije čekaju s punom verom.

– To je početna platforma da se sa opisivanja krene u promenu stanja na bolje – dodao je kopredsednik Krkobabić.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić podržala je rad Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i istakla da će Nacionalni program za preporod sela Srbije biti ozbiljno razmatran u definisanju njenog ekspozea kao polazišta za aktivnosti buduće Vlade, dodajući da će novoj Vladi jedan od prioriteta biti podrška razvoju sela i poljoprivrede.

– Nalazimo se u pandemiji koja je pokazala koliko je važno da se oslanjamo na sopstvene resurse – rekla je Brnabić na predstavljanju Nacionalog programa za preporod sela Srbije.

Istakla je da su planirana još veća ulaganja u znanje i nauku koja će biti primenjena u poljoprivrednoj proizvodnji, što uključuje i digitalizaciju i širenje interneta, kako bi mladi ostajali na selu.

Akademik Škorić rekao je da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problemi kako bi se došlo do pozitivnih promena i kako bi srpsko selo bilo ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.

Akademik jepodsetio da je neophodno povećanje budžetskih ulaganja u nauku za koju smatra da bi morala biti bar dva procenta BDP-a kako bi se preko razvoja nauke znanje prenosilo u sela.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije čini 78 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agroekonomije, infrastrukture, zdravstva, kulture, umetnosti, prosvete, sporta. Među njima je 37 univerzitetskih profesora, više šefova katedri, direktora instituta, kao i kulturnih pregalaca – slavnih reditelja, glumaca, pesnika i muzičara, čiji su koreni na selu. U pisanju Nacionalnog programa za preporod sela Srbije učestvovalo je 45 članova tima.

Nacionalnim Programom za preporod sela Srbije su obuhvaćeni svi aspekti i mere čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje i podstaklo oživljavanje srpskog sela i zaštili strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Program za preporod sela Srbije ne zadovoljava se opisom stanja i nabrajanjem problema koji se gomilaju decenijama, već predlaže konkretna rešenja, od kojihneka, ako se primene, mogu imati istorijski značaj i mogu temeljito nabolje da promene odnos države prema selu, a time i stanje na selu.

Neke od novih predloženih mera Nacionalnog tima za preporod sela Srbije su:

  • formiranje državnog Fonda za razvoj seoske infrastrukture,
  • posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu,
  • ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu, do 50 hektara, na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima,
  • dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju,
    poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.
  • smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine
  • osnivanje Nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih poizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode,
  • osnivanje državne Agrarne razvojne banke
  • osnivanje Poljoprivredne komore Srbije