foto: M. Stojanović
foto: M. Stojanović

Plastenici, kao simbol povrtarstva na jugu Srbije, pored većih ulaganja na početku, koja itekako postaju opravdana kada se u toku jedne sezone gaji od 2 do 3 kulture, imaju još mnogo drugih pozitivnih stvari u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju.

Na samom početku treba istaći da je temperaturni režim u plasteniku, pod direktnim uticajem spoljne sredine, pa je samim tim podložniji promenama. Ako se veštački ne zagreva, onda je u njemu temperatura viša za 3 – 7 oC u odnosu na spoljnu, samim tim omogućava da povrće stigne na tržište izuzetno rano. Najviša temperatura je u sredini plastenika, a sa čeonih i bočnih strana niža je za 2 – 3 oC.

Zemljište pod plastičnom folijom ima za 2oC višu temperaturu na dubini od 10 cm, odnosno za 7 oC na dubini od 20 cm, što posebno može biti značajno ako se radi o proizvodnji povrća u uslovima direktne setve.

Da je mnogo isplatljivije gajiti povrće u zaštićenom prostoru u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju posvedočio je mladi poljoprivrednik Aleksandar Zdravković iz sela Izvor u okolini Žitorađe. Čime se bavi, kakva su njegova iskustva i koje kulture gaji u toku godine pročitaćete u tekstu koji sledi..

Zbog čega misliš da su proizvođači koji se bave plasteničkom proizvodnjom u prednosti na ostale?

Prateći situaciju i kolebanje cena na tržištu ove godine, ma da je to bila praksa i mnogo godina unazad, nije bilo teško uočiti da je povrće, konkretno paradajz na dobroj ceni, jer stiže ranije na tržište, a ni kvalitet ne zaostaje. Početna investicija je veća, to je tačno, ali se ubrzo višestruko isplaćuje, pogotovo što je u toku godine izvodljivo gajiti i do tri kulture.“ – rekao je Aleksandar Zdravković, mladi poljoprivrednik iz okoline Žitorađe

Koje kulture gajiš u plastenicima?

Počevši od samog početka sezone, krećemo sa zelenom salatom, koja baš rano stiže na tržište i uspe da nađe svoje mesto na trpezi kupaca. Jedan deo se plasira na domaće tržište, a određene količine se izvoze. Moram da napomenem da smo kvalitetom itekako zadovoljni, a što se cene tiče, uvek postoji prostora da bude veća.

Nakon toga, ide naravno paradajz. Ranijih godina smo proizvodili jedan deo na otvorenom polju, dok nije bilo uslova da sve površine pokrijemo pod plastenicima, i mogu da kažem da je bilo izuzetno teže, naročito što se tiče kvaliteta plodova, prisustva bolesti i štetočina što je rezultovalo većem broju hemijskih tretmana, a to se direktno odražava na profitabilnost i ekonomsku opravdanost proizvodnje.

foto: M. Stojanović

Svedoci smo toga da su ove godine proizvođači koji su svoju robu plasirali iz plastenika, uhvatili jedan deo izuzetno visokih cena i rešili pitanje isplativosti za ovu sezonu, tako je u većini slučajeva. Dok proizvođači koji imaju proizvodnju na otvorenom polju, nisu osetili ni blagi povetarac od oluje vrtoglavih cena koje su nas zadesile.

Da li konstantno gajite iste kulture ?

Svima je opšte poznato da se nakon dugog vremenskog perioda gajenja povrća na jednom te istom mestu, dolazi do ispiranja zemljišta i hranljivih materija, a rezultat toga je da može doći do poremećaja pH vrednosti, pojave bolesti i štetočina u znatno većoj meri, ali i rapidnog smanjenja prinosa. U tom procesu je jako bitan plodored, o kome izuzetno vodimo računa, tako da nakon paradajza gajimo kornišone, tikvice i spanać. Nikad u istom plasteniku ne bude isti raspored gajenih kultura, več se uvek trudimo i ulažemo napore da napravimo adekvatan plan rada i pravilan raspored.

foto: M. Stojanović, krastavac u plasteniku

Osim toga što vodimo računa o plodoredu, gajeći različite kulture, takođe svoju proizvodnju usmeravamo prema potrebama tržišta, za svaku sezonu posebno.

Gde nalaziš tržište za svoje proizvode?

Uglavnom se radi o ugovorenoj proizvodnji, tačnije saradnji sa zadrugama. To nije proizvodnja po ugovoru, ali je veoma važno da postoje dobri međuljudski odnosi između kupaca i proizvođača, takođe uvek imamo korektan odnos što se tiče dostavljanja robe i plaćanja. Moje mišljenje je da jedan mladi poljoprivrednik ne može planirati ozbiljnu proizvodnju bez pouzdanog otkupljivača.

Kakvi su ti planovi za budućnost?

Imam ozbiljne planove za budućnost, posle završetka studija planiram da upišem master studije, da nastavim da učim i da se ozbiljnije posvetim povrtarskoj proizvodnji kako u pogledu gajenja tako i u smislu poboljšanja uslova za rast i razviće biljaka. Pod tim smatram da uložim određena sredstva u grejanje svojih plastenika i da u nekoj bližoj budućnosti konkurišem za podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede daje mladim poljoprivrednicima.

 

 

M.S.