Mnogi se pitaju da li vinogradarstvo i vinarstvo mogu da budu zanimljiv hobi i dodatni izvor prihoda?

Dipl. ekon. Zoran Radović iz Beograda je dokazao da to može. Zoran ima vinograd na fruškoj gori i vinogradarstvom i vinarstvom se bavi na jedan sasvim drugačiji način.

Gospodin Zoran Radović je rešio da sve to radi na jedan tradicionalni način, onako kako se radilo pre par stotina godina.

dipl. ekon. Zoran Radović, vinogradar i vinar

 

Mi smo u “Boljoj zemlji” prikazivali i veliki vinare i vinogadare u smislu količina, ljude koji rade i stotine hetkara, ali ova priča je sasvim drugačija.

Ako imate strast i ako volite vino, kako vi lično tako i da pokažete šta znate, ne trebaju vam površine. Zoran Radović, diplomirani ekonomista iz Beograda, ima svega 2 500 čokota groždja i godišnje proizvede oko 2 000 litara vina. Tu govorimo skoro o mikrovinariji, ali to je ono što daje draž, to je ono gde ima šarma, kada radite male količine možete da se posvetite tom poslu apsolutno.

Ono na šta Radović ide je autentični, domaći ukus vina i klasična tehnologija, čak ne dodaje ni kvasce. Dakle, baš radi tradicionalno.

Kada dodje vreme berbe, pošto radnika ima sve manje, Radović pozove rodbinu, prijatelje, drugare i napravi jedan mali hepening, relaksaciju u prirodi i usput se obere vinograd – ljudi koji beru su mu prijatelji i dolaze, kao u stara vremena, na mobu.

– Ja godinama ne plaćam berače, jer ih je teško naći – objašnjava Zoran. – Širok krug prijatelja i familije mi pomaže i mi zajedničkim snagama uspemo to da savladamo.

– Ovde je pokojni otac imao vinograd i kada je preminuo imao sam dve opcije, da nastavim dalje, ili da dignem ruke od svega – kaže on. – Ja sam nastavio dalje i zasadio još i sada od tog jednog vinograda imam četiri. To sam uradio kako bi to bilo finansijski isplativo, jer dolasci ovde i ulaganje, zahtevaju novac.

– U ta četiri vinograda imam različite sorte grožđa. Ja to kupažiram i pravim neko lepo domaće vino koje odležava dve godine, do tri, tako da ispadne fantastično – sa ponosom on govori.

Vino posle berbe ide na muljanje. Kao što smo pomenuli nema kvasaca, osim onih koji se nalaze na bobici u momentu berbe.

Vino se mulja, peteljka se izbacuje. Crno vino odležava na bobici 10-12 dana , dok se belo ostavi jedan dan – a zatim ide na ferementaciju. Pošto nema neke velike i skupe prese Radović u suštini vino dobija samotokom. Drugim rečima on nema tehnologiju da stisne bobicu, da stisne i peteljku, da je ostavi, a i ne ostavlja je. On cedi samo onaj pravi sok iz bobice kakav treba i okvirno od jedne kace od 450 litara on izvuče nekih 300 litara vina koje ide na fermentaciju.

Zoran Radović objašnjava kako pravi vino

Gospodin Radović je ekipi emisije “Bolja zemlja” otkrio kako to sve radi i koje stare i zanemarene tehnike koristi. Ovaj čovek je uspeo da spoji, lepo i korisno, tako da to može i vama da bude inspiracija. Više o tome pogledajte u prilogu ispod…