Crno vino
Crno vino
- Reklama -
Slider

Počeci vinogradarstva u Srbiji sežu daleko u prošlost. Toliko daleko da ne može da se utvrdi kada je prvi put vinova loza počela duše uzgaja kod nas.

Najstariji nađeni tragovi su posude za vino koje su stare više od 4000 godina.

Koliko je bio dobar kvalitet vina kod nas najbolje svedoči činjenica da je rimski car Domentijan zbog toga oko osamdesete godine nove ere doneo zakon po kojem su samo vinogradi u Italiji smeli da sade kvalitetnu vinovu lozu. Razlog je bio činjenica da je kvalitet vina kod nas bio mnogo bolji nego u Italiji i rimski senatori i bogataši, koji su bili vlasnici vinograda u su tražili da se zabrani uzgoj kvalitetne vinove loze kako bi zadržali primat.

Taj zakon je važio sve od cara Marka Aurelija Proba koji je rođen u današnjoj Sremskoj Mitrovici. On je ukinuo zakon i prvi zasadio vinovu lozu na obroncima Fruške gore i to kod današnjeg sela Šuljam. Započeo je i uzgajanje vinove loze na Zlatnom brdu kod Smedereva i tu je začeta i srpska autohtona sorta smederevka. Zato se smatra da je on obnovio vinogradarstvo u Srbiji.

Interesantan podatak je da Rimljani nisu pili vino u klasičnom smislu reči. Sva vina koja su oni pili, sve do propasti Rimskog carstva zauzećem Carigrada 1453. su bila aromatizovana vina sa raznim dodacima. Vina slabijeg kvaliteta i koja nisu aromatizovana pretvarali su u vinsko sirće koje je bilo neizostavni deo opreme svakog rimskog vojnika u ratnim pohodima. Ono se mešalo sa vodom i tako pilo. Dva su razloga za tu praksu, nekada bi voda bila nečista i Rimljani su došli do zaključka kako ako se stavi vinsko sirće u nju manja je verovatnoća da vojnici imaju stomačne probleme, a drugi razlog je što je ta mešavina bila izuzetno osvežavajuća tokom dugih marševa.

Vinogradarstvo je procvetalo u Srbiji u doba Nemanjića, Lazarevića i Brankovića. Car Dušan je imao vinovode koji su 25 kilometara, keramičkim cevima dopremali vino iz Velike Hoče do carskih podruma u Prizrenu i čiji ostaci i danas postoje. Koliko je vino bilo važno najbolje svedoči činjenica da je u to doba postojao zakon koji je propisivao kako se pravi vino i kakav mora da bude kvalitet.

Sa dolaskom Osmanlija na ove prostore prestala je proizvodnja vina jer islamski zakoni strogo zabranjuju prodaju alkohola, ali po oslobođenju Srbija je opet krenula da proizvodi vino.

Jugoslavija je u jednom trenutku bila među prvih deset zemalja na svetu po proizvodnji vina i na vrhuncu godišnje se proizvodilo preko 6 miliona hektolitara. Kasnije dolazi do smanjenja proizvodnje jer se smanjila i potražnja za našim vinima a razlog je bio pad kvaliteta. Veliki poljoprivredni kombinati u Jugoslaviji su, umesto kvaliteta krenuli na kvantitet i zbog toga su vina prestala da budu cenjena u svetu.

Nakon raspada Jugoslavije, ratova i sankcija početkom ovog stoleća proizvodnja vina počinje da raste i da se kvalitet naglo popravlja i to mahom zahvaljujući malim privatnim vinarijama kod nas. Čak je ponovo počela i proizvodnja Bermeta koji je zaštićen geografskim poreklom i smatra se autentičnim aromatizovanim vinom iz Srbije.

Srbija se trenutno nalazi na 19. mestu po proizvodnji vina u svetu. Naša proizvodnja iznosi oko 200.000 tona vina godišnje.

U Srbiji se popije oko 10 litara vina godišnje po glavi stanovnika, što ukazuje na porast potrošnje u odnosu na prethodni period kada se pilo jedva nešto više od 6 litara.

U odnosu na Srbiju, na primer, u Portugalu je to 62 litra, u Francuskoj 50, u Italiji 44 litra. Može se reći da smo mi, po potrošnji vina otprilike na istom mestu gde i Južna Afrika i Rusija koje takođe troše oko 10 litara vina po glavi stanovnika godišnje.

Suprotno mišljenju pojedinih, u Srbiji postoje samo ove autohtone sorte grožđa, a to su smederevka, prokupac, seduša, tamjanika i grašac. Doduše, za grašac neki smatraju da je poreklom iz Francuske.

U Srbiji je stvoreno i nekoliko novih sorta grožđa među koje spadaju probus, sila, morava, petra i neoplanta.

Budućnost vinarstva u Srbiji je svetla, jer su naša vina sve traženija u svetu zbog visokog kvaliteta i pristupačne cene. Tome najviše doprinose male i srednje vinarije širom Srbije čiji proizvodi se nalaze na vinskim kartama mnogih restorana i hotela širom sveta.

Slider