foto: J.El Omari, engleski punokrvni konj
foto: J.El Omari, engleski punokrvni konj

U ovim teškim danima za srpsku poljoprivredu, kada zbog loših vremenskih uslova ili tržišta cene osnovne robe drastično padaju, postaje vrlo izazovno baviti se proizvodnjom u agraru. Međutim, šta je sa onima koji se bave poljoprvredom iz hobija? Nebojša Petrović iz Krćevca je jedan od tih. Poljoprivreda mu nije primaran posao i o 12,5ha zemlje i nekolicini vrlo interesantne stoke brine isključivo iz ljubavi.

„Ja sam se bavio trgovinom, u jednom trenutku sam prestao i počeo da se bavim brigom o starima. To me je oduvek vuklo iz razloga što smo i moja supruga i ja mladi izgubili roditelje. I mi tako nismo imali priliku da brinemo o njima kad je trebalo. Ne mogu da kažem da je moja poljoprivredna proizvodnja u potpunosti hobi, ovde ima i malo interesa. Mi većinu hrane za dom za stare, proizvodimo ovde; meso svinjsko, ćureće i pileće, a do nedavno i povrće. Tako da sam hobi donekle spojio sa primarnim poslom“, kaže Nebojša, koji je inače agronom po struci.

Udomio prestižnog konja

Ipak, poznate rase pasa, vijetnamske svinje, domaću balkansku magaricu koja očekuje prinovu, dva magarca i engleskog punokrvnog pastuva gaji, jer voli. Kaže, ono što je drugima ružno, njemu je lepo i interesantno, ono što su drugi odbacili, on je prihvatio – poput konja plemenite rase, koji je usled ozbiljne povrede noge sklonjen sa hipodroma. Hrana za stoku dolazi upravo sa njegovih njiva.

foto: J. El Omari, vijetnamske svinje i magarica
foto: J. El Omari, vijetnamske svinje i magarica

„Imam 5 ha kukuruza, 4 ha žitarica; ovsa, tritikala, ječma i deteline. Svu hranu za životinje proizvodim, a kupujem samo dodatke. Viškove kukuruza prodajem mlinu, jer zbog plodoreda moram da menjam setvene površine. Dogodine će biti 5ha suncokreta. Za moje potrebe treba mi 3ha žitarica i 1ha deteline. Sve drugo mi je višak i za prodaju je.

U planu klanica i moderan voćnjak

Inače, naš sagovornik živi u gradu gde sa suprugom vodi pasao, na selo dolazi rano ujutru i posle ručka. Kad je sezona oranja i žetve neretko i zanoći na svojim njivama i na imanju. Kako saznajemo, zemlju obrađuje sam, a pomoć traži od rođaka i komšija samo kad je vuča sena. Ipak nada se, da će njegovo domaćinstvo Petrović tek zaživeti.

Voćnjak sam povadio i planiram da sadim jedan moderan, ali osluškujem sinove kako oni reaguju. Ovde sam koncipirao i neku malu klanicu, ali oprezno nastupam da ne bi to bile bačane pare, a sve radim da ih motivišem na neki način, kao što sam konja nabavio da bi jahali. Bez ekonomske računice, jedan mlad čovek ne može da radi. Sad ja moram da nađem način da ih privučem, a imam dva sina i pet ćerki“, kaže sagovornik Bolje zemlje.

foto: J. El Omari, domaćin Nebojša sa magarcima
foto: J. El Omari, domaćin Nebojša sa magarcima

Imanje Petrović postoji još od 1927. godine, kada su Nebojšini baba i deda došli ovde i spavali pod šljivom. Danas, veliko gazdinstvo pored interesantnih životinja ima i svoju hladnjaču, furunu za pečenje, mlin na kamen i oko imanja zasađenu paulovniju. Naš sagovornik se nada, da će na ovom mestu raditi i živeti mnoge generacije i možda od poljoprivredne proizvodnje napraviti isplativu ekonomsku računicu i primaran posao.

 

J.E.