Uzrok lošeg stanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, u ovom slučaju paradajza, je u odnosu ponude i tražnje.

Kada neko spomene jug Srbije, logično je da se odmah pomisli – paprika! Već desetak godina unazad je paradajz najzastupljenija kultura, tu se dešavaju najveće drame na tržištu i kolebanja cena, mnogim ljudima egzistencija upravo zavisi od ovog povrća.

Plastenička i proizvodnja na otvorenom su dve različite stvari, proces proizvodnje se u mnogome razlikuje, sve ima svoje prednosti i mane, ali glavna stvar koja ih razdvaja i deli, jeste cena i period sazrevanja i branja, odnosno vreme plasmana na tržištu.

Na samom početku sezone, paradajz je krenuo da se prodaje po ŠOKANTNO visokoj ceni. Cena se kretala od 100 do 130 dinara za jedan kilogram, što je NEZAPAMĆENO godinama unazad. Nažalost, taj period je trajao veoma kratko, svega nekoliko nedelja.

Radna snaga je poskupela, što je bilo očekivano, povoljni vremenski uslovi su omogućili ravnomerno sazrevanje konstantnu berbu i plasman na tržište. Došli smo do jedne situacije gde je sav paradajz iz plastenika plasiran, došlo je do zastoja. Kao i svake godine, slušali smo i čitali razne vesti o paradajzu iz Albanije, ali NIKO ne zna šta se tu zapravo dešava.

Da li se stvari na tržištu odvijaju spontano, ili postoji NEKO ko je odgovoran za takve oscilacije i prestanak izvoza?

Ono što se upravo dešava u Leskovcu i okolini, jeste da proizvođači koji imaju zasade uglavnom na otvorenom polju, nisu osetili ni blagi povetarac od te oluje visokih cena. Retko ko je uspeo da proda neku malu količinu po ceni od 50 dinara po kilogramu, dok je trenutna otkupna cena od 20 do 35 dinara. Tako da je većina njih na velikom gubitku.

Otkupljivača i otkupnih mesta je sve više, a stanje na tržištu sve nestabilnije!

Mnogi proizvođaći u šali ovo stanje porede sa stanjem inflacije devedesetih godina, kako kažu, ne zna se kolika je cena, ko koliko plaća, ko izvozi a ko uvozi. Šalu na stranu, ovo je jedna vrlo ozbiljna situacija i treba joj se pristupiti na takav način.

Niko ne kontroliše otkupljivače, po kojoj ceni otkupljuju, gde odvoze, skladište i tako dalje, ali to je samo vrh ledenog brega koji viri iznad vode. Uglavnom proizvođači ispaštaju na taj način što su neinformisani, često se dešava da ne znaju koja je trenutna cena, a otkupljivači to znaju da iskoriste.

Mnogi poljoprivrednici tvrde da bi se neki problemi rešili uvođenjem univerzalnog otkupnog lista, gde bi koliko toliko imali nekakvu garanciju i potvrdu po kojoj ceni su prodali svoju robu.

 

M.S.

 

Prethodni tekstŠTA JE ZAISTA POTREBNO NAŠIM ZANATLIJAMA?
Sledeći tekstNAJVEĆI KORISNIK FONDOVA ZA POLJOPRIVREDU NEĆE TAJ RESOR U NOVOJ KOMISIJI EU!