Foto: Pixabay
- Reklama -

Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije usvojio je predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Šta zna želja šta je nemoguće: Prvi u Srbiji proizvode pravi šampanjac!

– Ovim sporazumom se otklanjaju prepreke u trgovini, omogućava saradnja istraživačkih instituta dveju zemalja i propisuju fitosanitarne mere i uslovi za transport biljnih pošiljaka sa merama zajedničke kontrole. Sporazumu je prethodila povećana zainteresovanost iranske strane za pojedinim robama, pre svega za semenskom robom pšenice, kukuruza, lucerke, kao i merkantilnog kukuruza – izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Jelena Blagojević obrazlažući predlog Zakona.

Ona je navela da semenska roba iz Srbije učestvuje sa 17% uvoza na tržištu Irana.

Raspisan javni poziv, daju se subvencije za elektrifikaciju polja!

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marjan Rističević rekao je da je, prema podacima kojima raspolaže, pre nekoliko godina Srbija u Iran izvozila 2.000 tona semenskog kukuruza, 190 tona semena strnih žita i manje količine drugih semena u ukupnoj vrednosti od oko 20 miliona evra.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević kazao je da je 20 miliona evra izvoza cilj koji se želi postići ovim Sporazumom sa Iranom.

Prijavite se ta “nultu” kontrolu: Ovo je preduslov za dobijanje subvencija!

– Bilo je intenzivnih bilateralnih razgovora pre potpisivanje sporazuma. Njihova inicijativa se ticala pre svega uvoza merkantilnog kukuruza. Verujem da će Sporazum doprineti boljoj trgovinskoj saradnji Irana i Srbije, i da ćemo ponovo izvoziti bar u ranijoj meri od 20 miliona dolara, što je naša ciljana visina izvoza, ali su oni pored semena insistirali na sadnom materijalu vinove loze i voća. Poslednja informacija od njih je da se prvo ratifikuje Sporazum, pa da se nastavi sa saradnjom – istakao je Milosavljević.

On je dodao kako će Sporazum otvoriti mogućnost domaćim institutima za istraživanja novih hibrida.

Crveno zlato se sve više traži: Turci zainteresovani za borovnice i jagode

– Samo da vas podsetim. Desetine i desetine hibrida kukuruza su stvorene u Iranu, zato što je Iran zemlja sa pet klimatskih zona koja dozvoljava do tri žetve godišnje, tako da bi mogao da se skrati period stvaranja hibrida sa sedam do deset godina na tri do četiri godine. Znam da je Institut za ratarstvo u Novom Sadu mnogo sarađivao sa Iranom, Institut za kukuruz Zemun polje se sprema da sarađuje s njima, dakle verujem da ćemo dobro da sarađujemo – zaključio je Milosavljević.