foto: Farmlandgrab
foto: Farmlandgrab
- Reklama -

Svode se učinci i računi, a računice što bi se reklo nigde nema! Na mnogim gazdinstvima u Srbiji se prave planovi za setvu, ali bez osnovnog i neophodnog resursa, a to je novac!

Suočeni s velikim tekućim troškovima, višegodišnjom niskom cenom ratarskih kultura i hroničnom besparicom, mnogi poljoprivrednici, kako bi zasnovali novu proizvodnju, razmišljaju o podizanju kredita poslovnih banaka.

Sve one manje-više, u ovom momentu imaju slične uslove i ponude, s relativno brzom keš isplatom, ali i visokim kamatama, što svako gazdinstvo po mogućstvu gleda da izbegne.

Banke nude iste ponude, a država ne nudi rešenje!

Poljoprivrednicima banke, u odnosu na najčešće nepouzdane preduzetnike, rado odobravaju kredite, jer kao garanciju uzimaju zemljište, kuću, okućnicu, traktor ili poljoprivredne mašine, koje u slučaju da se kredit ne vrati, realtivno lako mogu da naplate od poštenih domaćina koji retko kad nekome ostaju dužni!

Jer nijedan pošten i ozbljan domaćin neće zbog nekoliko hiljada evra dozvoliti aktiviranje potpisanih hipoteka, a samim tim mogućnost da izgubi jedan važan deo svog gazdinstva, bila to njiva, traktor ili bilo šta drugo a što je stavljeno na teret hipoteke.

Bankari to vrlo dobro znaju i u poređenju s drugim potencijalnim korisnicima kredita, izlaze poljoprivrednicima u susret, tvrdeći da su najredovniji u otplati kredita!

Šta se sa ove tačke gledišta može videti kao rešenje?

Mnogi su se oslanjali i češali o državnu kasnu potpuno bespravno, a zašto ne bi poljoprivrednici? Ne misli se naravno na takvo “oslanjanje”, već mere koje bi država trebalo da sprovede, a koje bi se ogledale kroz direktno finansiranje setve poloprivrednicima. Ako mislite da za to novaca nema, razmislite samo o tome koliki se novac ulaže u druge stvari, zašto bi proizvodnja hrane bila manje bitna?

 

 

M.S.