Foto: Pixabay
- Reklama -

Prosečna cena margarina u omotu je od 55 do 60 dinara (250 grama), dok je onaj u kutiji nešto skuplji, tačnije košta oko 100 dinara. S druge strane, maslac (puter) u omotu od 200 grama ima cenu od skoro 300 dinara, pri čemu premium pakovanje od četvrt kilograma dostiže cenu od 400 RSD.

Idealno za dane posta: Manastirske pihtije od ribe!

Na društvenim mrežama se neretko povede ova tema, šta je zdravije, da li je maslac precenjen, da li je luksuz u Srbiji, a možete naići na razne komentare. Neki kažu da cena od “par stotina dinara” nije velika, ali treba imati u vidu da na jedan način razmišljaju oni koji puter ponekad stave na parče hleba, a drugačije misle domaćice.

Naime, ako želite da puterom zamenite ulje prilikom kuvanja, ili često pravite slane i slatke specijalitete (torte, kolače, kroasane) kod kuće, onda je maslac svakako investicija, u odnosu na standard i plate.

Svetska zdravstvena organizacija je preporučila ovo mleko! Evo zbog čega je najbolje i najkvalitetnije!

U mnogim zapadnim zemljama, ne postavlja se pitanje kada je reč o ovim namirnicama, već uvek pobeđuje proizvod od mleka. Margarin nastaje industrijskim procesom hidrogenizacije biljnih ulja, i kao takav, prilično je ozloglašen u internacionalnoj kuhinji, ali i kod nas sve više.

Maslac i margarin izgledaju vrlo slično i koriste se u manje-više iste svrhe, pa su građani često u dilemi, neki čak ni ne znaju razliku između njih. Ako mažete puter na hleb, a onda preko stavite med ili džem, saglasni smo da nema lepše varijante, iako je teže razmaziv od margarina.

Provereno čisti pluća i zaustavlja kašalj: Ovaj domaći sirup se lako sprema!

Ali, da li je bolji i za kuvanje?

Cena nam kaže da je puter zdraviji, kvalitetniji, bolji. Ipak, stručnjaci iz oblasti kulinarstva navode da situacija nije crno-bela. Najpre, biljni proizvod bolje trpi temperaturu pri kuvanju, sadrži vitamine (interesterifikacija se radi tako što se jedan deo rafinisanog ulja potpuno hidrogenizuje; to očvrsne margarin, ali ne stvara trans masti).

Zatim, margarin je napravljen od prirodnih sirovina i u svom sastavu ima 83% masti i 17% vode. Puter ima 75% masti i 25% vode. Teza o holestorolu iz hrane koji utiče na holesterol iz krvi, koja je zaživela nekih 60-ih godina, potom je opovrgnuta, i to baš u Americi odakle je i potekla.

Niža cena je pri odabiru svakako prednost, mada je apsolutno legitimno da ljudi radije biraju malsac zbog “boljeg ukusa”. Sve u svemu, nijedan proizvod ne treba u startu otpisati, svaki ima svoju namenu. S ekonomske strane, margarin je svakako isplativiji, i češće je korišćen u domaćoj kuhinji.

Vreme je posta: Evo kako da napravite ukusne uštipke od pasulja!

Poreklo proizvoda

Margarin se pojavio u Francuskoj 1869. godine, na zahtev Napoleona III, koji je tražio zamenu za puter od goveđeg loja, čime bi se hranila vojska i siromašno stanovništvo. Ipak, njegova beličasta boja, za razliku od žutog maslaca, izazivala je sumnju kod naroda. Podsećao ih je na svinjsku mast.

Puter je nastao mnogo ranije, ali je bio i ostao “luksuzna roba”. Danas ga masovno koriste Arapi i Šveđani, koji su prema statistici jedni od najzdravijih naroda, pa između ostalog zato vlada verovanje da je maslac nepogrešivo dobar za čoveka.

Skandivanci ne mogu da zamisle doručak bez putera, dok ga Arapi tradicionalno stavljaju u mnoga jela. Puter sadrži esencijalne masne kiseline, vitamine i minerale.

Izvor: Telegraf