Vinograd

Vinova loza je veliki potrošač kalijuma koji pozitivno utiče na skupljanje šećera u bobicama grožđa, povećanje otpornosti na sušu, gljivične infekcije, mehanički pritisak i zimske promrzline. Fosfor je važan u početnim fazama rasta i razvoja jer podstiče razvoj korena, jačajući tako koren i čitav čokot, što se odražava na kondiciju i veću otpornosti na visoke i niske temperature.

Vinova loza zahteva redovno đubrenje kojim joj nadoknađujemo hraniva iznesena  berbom grožđa, ali se i stvaraju zalihe svih onih hraniva koja nedostaju u zemljištu da bi se obezbedili redovni prinosi dobrog kvaliteta.

Osnovno đubrenje vinograda najbolje je obaviti u jesen, nakon berbe, zato što se tada vinograd dublje obrađuje, pa hraniva iz mineralnih đubriva dospevaju u dublje slojeve zemljišta.

Za osnovno đubrenje vinove loze primenjuju se kompleksan đubriva, poznata i kao NKP đubriva, koja sadrže manji procenat azota, a naglašen sadržaj fosfora i kalijuma. Preporučuju se NKP đubriva čiji odnos hraniva 8:16:24 odgovara potrebama vinove loze.

Za srednje dobar prinos grožđa od 10 t/ha neophodno je đubrenjem uneti u zemljište 100-120 kg/ha azota (N), 50-100 kg/ha fosfora (P2O5) i 85-170 kg/ha kalijuma (K2O).

Tom količinom đubriva podmiruju se ukupne godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a manju količinu azota, koja se unese, vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj korena tokom zimskog perioda.

Đubrenje zrelim stajskim đubrivom

Uz redovno đubrenje mineralnim đubrivima treba voditi računa i o sadržaju organske materije u zemljištu. Zato je dobro vinograde svake treće ili četvrte godine, u jesen, pođubriti zrelim stajskim đubrivom u količini 30-40 t/ha ili se može primeniti neko drugo organsko đubrivo.

Na taj način se povoljno utiče na stabilnost strukture zemljišta, mikrobiološku aktivnost, vodo-vazdušne i toplotne prilike u njemu, odnosno na ukupnu plodnost zemljišta.