Uzgoj krava muzara – Šta utiče na mlečnost?

438
0
SHARE
Sta utice na mlecnost krava
Šta utiče na mlečnost krava?

Na mlečnost krave utiče niz faktora. Najvažniji su rasa, starost, period zasušenosti, temperatura i ishrana. Briga o ovim faktorima znači i veću proizvodnju i dohodak

Kada se opredeljujemo za visoku mlečnu proizvodnju, potrebno je da upoznamo sve ono što može na nju da utiče.

Na prvom mestu treba imati u vidu rasu. Postoje rase koje su stvarane za izrazito visoku mlečnu proizvodnju. To su mlečne rase za razliku od kombinovanih kod kojih su u osrednjoj meri zastupljena oba proizvodna svojstva: proizvodnja mesa i mleka.

U našoj zemlji se relativno malo gaje izrazito mlečne rase kao što je holštajnsko-friziska koja u proseku daje i preko 7.000 litara mleka. Ranije se gajilo i crveno dansko goveče, rasa koja se takođe odlikovala visokom mlečnošću (oko 5.000 litara mleka sa visokim sadržajem masti).

Za ove rase je karakteristična visoka mlečnost i loše tovne karakteristike. Za njihovo držanje opredeljuju se isključivo gazdinstva kojima je cilj proizvodnja mleka.

Kod nas su uglavnom zastupljene kombinovane rase goveda, simentalska i domaća šarena goveda, a u nešto manjoj meri crno-belo (frizijsko) goveče.

Holstajn frizijska rasa goveda
Holštajn – frizijska rasa goveda Foto: digi24.ro
Frizijsko goveče je nešto mlečnije od simentalke (u proseku 20% do 24%), ali nešto slabije u tovnim karakteristikama (manjeg formata, sporijeg stasavanja, postiže manje završne težine, lošije iskorišćava hranu, lošiji je kvalitet mesa itd).

Kod kombinovanih rasa možemo govoriti o tipovima mleko-meso gde je prevaga na proizvodnji mleka ili o tipovima meso-mleko gde je prioritetna proizvodnja mesa, a prateća mleka.

Kod izrazito tovnih rasa nalazimo na ranozrelost, brzo stasavanje, vrlo dobro iskorišćavanje hrane i vrlo dobar kvalitet mesa. Ali zato su ove rase sa vrlo niskom proizvodnjom mleka, uglavnom koliko je potrebno za ishranu teleta, pa se obično i ne muzu.

Rasa, krupnoća, starost

Obično je poznato da u okviru iste rase nailazimo na životinje različito izražene mlečnosti. Mlečnost je dakle i individualna osobina.

Krava simentalka mlecnost
Krava simentalka i tele Foto: www.njuskalo.hr

Ovo nam omogućuje da za priplod ostavljamo životinje koje nam po svojim osobinama najviše odgovaraju. Pošto se proizvodne osobine nasleđuju, pozitivna svojstva roditelja će se prenositi na potomstvo, tako da pri izvođenju selekcije možemo očekivati da će svaka generacija biti bolja od prethodne.

Krupnoća ne mora da bude merilo za visinu proizvodnje mleka životinje. Po pravilu krupnije životinje daju veće količine mleka, ali i potroše veće količine hrane, pa ne moraju da budu ekonomične.

Smatra se da su najekonomičnije krave srednje krupnoće (u okviru rase) sa dobro razvijenim organima za varenje i vimenom.

Takođe, starost krava ima uticaj na visinu proizvodnje mleka.

Postižu maksimalnu proizvodnju kada završe porast i kada su u punoj snazi, između 3 i 6 laktacije, odnosno od 5 do 8 godine starosti.

Prvotelke daju oko 30% manje mleka nego što će davati kada budu u punoj zrelosti. Drugotelke daju oko 10% do 15% manje mleka, dok se trećetelkinje približavaju maksimumu.

Već od sedme laktacije počinje da opada proizvodnja mleka, tako da se ne isplati držati suviše stare krave. Da bi se raspolagalo približno istim količinama mleka za isporuku treba u čoporu držati krave različite starosti.

Novija istraživanja ukazuju da se poznim prvim priplođavanjem praktično ne postižu veće količine mleka u prve 4 laktacije. Po pravilu, mlečnost u prvoj laktaciji kod junica koje se tele u starosti od oko 24 meseca je nešto niža nego kod prvotelki koje su se docnije telile.

Ali se zato kod ovih u prvom teljenju mlečnost naglo povećava u drugoj i trećoj laktaciji. Prema tome, ranijim priplođavanjem se ne gubi u ukupnoj životnoj proizvodnji mleka jedne krave, ali se štedi u vremenu i u potrošnji hrane do trenutka kada će se krava privesti proizvodnji.

Visina mlečne proizvodnje će u izvesnoj meri zavisiti i od dužine perioda zasušenosti. Ima krava koje relativno rano zasušuju, odnosno koje se muzu 7 do 8 meseci, a i onih koje se muzu do pred samo novo teljenje.

Nijedan od ovih ekstrema nije povoljan. Zasušeni period (između 2 muže) treba da posluži da bi se krava pripremila za novu proizvodnju da bi se u njoj pravilno razvilo tele, da porođaj bude normalan i da se sakupe rezervne materije za sledeću mlečnu proizvodnju. Po pravilu period zasušenosti treba da traje oko 2 meseca (60 dana).

Ishrana krava muzara
Ishrana krava muzara

Uslovi držanja i ishrana

Ukoliko je ponovno oplođenje posle telenja usledilo pravilno, onda bi period između 2 teljenja bio oko 365 dana, a laktacija 305 dana.

Ovo bi bili i najoptimalniji termini za trajanje zasušenosti, period između 2 telenja i dužine laktacije. Odgajivači treba da se trude da se ove pojave odvijaju što približnije datim normama. Na visinu mlečne proizvodnje mogu da deluju i spoljašnji faktori, pre svega klimatski. Goveče je relativno otporno na niske temperature. Tek temperature ispod 5 stepeni mogle bi uticati na smanjivanje proizvodnje mleka.
Krave su mnogo osetljivije na visoke temperature (preko 28 stepeni). U tim slučajevima uzimaju manje hrane, a posledica je smanjenje proizvodnje mleka.

Stoga je potrebno za muzare obezbediti staju koja bi preko leta pružala hladovit zaklon, a preko zime štitila životinje od vrlo niskih temperatura. Optimalna temperatura u staji je između 12 i 15 ºC.
Od spoljašnjih faktora, ishrana igra izuzetno veliki značaj za visinu proizvodnje mleka. Bolesti uopšte, a bolesti vimena takođe utiču na visinu proizvodnje mleka. Isti je slučaj sa postupkom oko muže.

Tekst priredila: Redakcija