UZGOJ BUKOVAČE -najjeftiniji, najjednostavniji i NAJUNOSNIJI!

1002
0
SHARE
pečurke
Jedan džak daje do 5 kilograma ploda, a cena bukovače je do 600 din/kg, foto: M. Četojević

Ukoliko volite bukovače; pohovane, kuvane, u gulašu, a zanima vas i samostalan uzgoj, znajte da je sada pravo vreme za pravljenje komposta ove gljive. Na pijaci jedan kilogram bukovače dostiže cenu od 500 do 600 dinara, na jednom džaku komposta dobijate u proseku 5 kilograma ploda, tako da sa nekolicinom džakova u dobrim uslovima, imaćete i za jelo i dopunu za džep. Miroslav Četojević iz Sremske Kamenice već 30 godina bavi se uzgojem bukovača i šitaki pečuraka, a poslednjih 15 profesionalnim pravljem komposta za iste. On je prva osoba kome se budući gljivari obrate.

„Uzgoj bukovače je najjednostavniji i najjeftinijii, a trenutno i najunosniji od svih gljiva. Prve tri berbe su najrentabilnije, prvi talas je 50 odsto od ukupne količne prinosa. Moj džak ima 16 kg, na njemu budu grozdovi do 2 kg, pa može u prvog berbi po tom džaku da bude i 6 kg gljiva, ali 5 je prosek. Ljudi beru tri berbe najviše. Da bi se postigli ovi prinosi potrebno je da se gljivi pruži tri faktora: blaga promaja, vlaga i svetlo“, kaže Četojević za portal Bolje zemlje.

Kako napravi kompost?

bukovače
Supstrat sa pravi na dva načina, foto M. Četojević

Naš sagovornik zajedno sa suprugom i sinom, ovim hobijem dopunjuje kućni budžet, kompostirane džakove ostavlja u staroj vinskoj kačari do isporuke za kupca. Da bi svakom kupcu džakovi sa kompostom zapravo i doneli plodove, mora se pažljivo mešati supstrat. Postoje dve metode.

„Prva je pasterizacija i sterilizacija i postoji varijanta na hladno. Kad je veća količina za pravljenje, onda se na hladnom pravi sa hipermanganom. Kad su manje količine; pasterizujem, sipam vodu od 82 stepena da odstoji od 2 do 5 sati, onda ispostim vodu, to odleži 10 sati da se pasterizuje. Ima metoda i da se sterilizuje gde slama zajedno sa vodom vri, pa se hladi do 18, 20 stepeni. Najjednostavniji je način pravljenja na hladnom, samo se isecka određena količina mangana i rastvori u vodi, a slama se potopi u taj rastvor da odleži. Dosta zavisi od vremenskih uslova, ako je toplije do 30 stepeni napolju, onda tu do 10 sati leži slama u vodi, ako je zimsko vreme može i 2-3 sata da stoji, ne ukiseli se, pH faktor je bitan“.

Neko koristi slamu, neko talog od kafe?

U Srbiji se najčešće primenjuje pšenična slama za uzgoj bukovače, zbog odgovarajuće pH vrednosti. Mada pošto uspeva i na drugim materijalima, svaka zemlja ima svoj; u Engelskoj bukovaču proizvode na talogu od kafe, u Nepalu i Kini na pirinčanoj slami, u Japanu na pirinčanim i pšeničnim mekinjama ili nusproduktima od proizvodnje piva. Četojević se za sada drži bala slame, pa od jedne (zavisno od veličine bale), pauni od tri do četiri džaka.

„Onda tu ide deo pakovanja micelija. Ja sam micelijum nabavljao od Mađara i najbolje je mađarsko seme, a koristi sam više sorti; H35, P19, sad krećemo na B96 – krupne sorte, koja može da se seje od novembra do aprila, kad je hladnije vreme. Od pakovanje micelija od 6 litara, posejem 8 džakova, kaže Četojević za naš portal.

U sezoni bude porudžbina i do 1000 džakova

gljive
Već posejano 500 džakova po narudžbini, foto M. Četojević

Na osnovu iskustva uzgajivača iz Sremske Kamenice, najbolji džakovi su 450x950cm, jer kod većih dolazi do paljenja slame i buđanja. Za sterilizaciju koristi kazan, za sečenje slame ima sečku, a doskora i punilicu džakova, ali se ispostavilo da ne ubrzava značajno proces punjenja, pa supriga, sin i on rade sve ručno i bolje rasporede sadržaj komposta u džaku.

„Koliko džakova posejem na godišnjem nivou zavisi od porudžbina. Prošle godine u jesen nije bilo ništa, maltene, dok sam u februaru ove godine posejao jedno 1000 džakova do leta, sad imam već mesec dana 500 džakova posejano. Leti ne sejem, jer se na visokoj temperaturi javljaju svakakve bakterije i problemi, a ljudi to ne znaju. Najbolja inkubacija je na 18 stepeni, 20 maksimalno, a plodonošenje na 16 stepeni.“

Pošto supruga nema posao, proizvodnja komposta za bukovače je odlična dopuna kućnom budžetu, a pošto imaju iskutsvo bavljenja ovim od 30 godina, za Četojeviće, ovo nije samo hobi – već ljubav prema gljivarstvu.

 

J.E.