Prateći uzgoj biljaka i genetsku revoluciju, ova “treća” revolucija preuzima poljoprivredni svet uz najrazličitija IKT rešenja poput preciznih mašina, intrenetom povezanih „stvari“, kao na primer:

  • međusobno povezanih mašina,
  • uređaja,
  • objekata,
  • životinja i ljudi (Internet of Things),
  • senzora i aktuatora,
  • geo-pozicioniranja sistema,
  • analize velike količine podataka,
  • bespilotnih letelica,
  • dronova,
  • robota i slično,

navodi se na sajtu Smart AKIS Mreže.

“Pametna” poljoprivreda, kako se dodaje, ima veliki potencijal da unapredi proizvodnju, bazirajući se na precizniju i efikasniju upotrebu resursa.

Međutim, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama procenat poljoprivrednih proizvođača koji koriste tehnologije “pametne” poljoprivrede kreće u rasponu od 20-80 odsto, u Evropi se ovaj udeo kreće u skromnom rasponu od 0 do 24 odsto.

Iz perspektive poljoprivrednih proizvođača, “pametna” poljoprivreda treba da obezbedi poljoprivredniku dodatu vrednost kroz podršku u odlučivanju, ili kroz efikasniju iskorišćenost resursa.

Foto: Pixabay

Da bi se proizvođaču pomoglo da povrati uložena sredstva i ostvari što veću dobit, postoji široka upotreba GPS-a, GNSS-a, snimci sa terena zabeleženi kamerama postavljenim na dronove, upotreba fotografija snimljenih pomoću satelita na osnovu kojih se može detaljnije reći i utvrditi kakve su, na primer, karakteristike terena, nivo vlažnosti, nivo azota i drugo.

Primena IT tehnologija u poljoprivredi nije namenjena samo velikim proizvođačima, već može biti od koristi i individualnim poljoprivrednim gazdinstvima.