Ugroženi MALI I SREDNJI poljoprivrednici – BEZ PERSPEKTIVE!

0
traktor, bolja zemlja
Bogatiji se bogate, mali nestaju, foto Bolja zemlja

Porodica Uzelac iz Bačkog Brestovca obrađuje preko 50 ha zemlje, završavaju berbu kukuruza, međutim, kao i mnogi manji proizvođači, ovu godinu pamtiće po velikim zaduženjima, zaključak je prethodne emisije Bolja zemlja. Nadajući se da će svoje dugove vratiti od soje, loši vremenski uslovi koji su zatekli potez Odžaci – Sombor uništili su rodne useve, pa su ratari primorani da umesto soje prodaju kukuruz, sada i po datim cenama. Nepovoljnost čitave situacije doprinose nestandardizovane tablice otkupa i sušenja.

„U septembru je pao strahoviti grad, svu je soju pobio, cene su takve kakve su – 14,5 dinara je kukuruz. Za pola odsto vlage nam skinu 700 kilograma, a pošto je malo kukuruza sa 14, 15 odsto vlage, dođe do toga da nam 20 odsto skinu. Narod se zadužio, došlo je do toga da mora da plati u kukuruzu, a rod je podbacio, grad je učinio svoje, a kiše nije bilo kad je trebalo. Narod se jako teško snalazi, kaže poljoprivrednik Zoran Uzelac i navodi da je najveći problem visoka cena goriva.

I dok bogati i veći postaju sve bogatiji i sve veći, mali i srednji proizvođači gube bitku uprkos trudu i uloženom naporu.

„Perspektiva malih proizvođača, koji imaju 10 hektara zemlje, nikakva je! Mladi ne mogu živeti od toga. Usled vremenskih nepogoda, prinosi su do 30 odsto manji, u odnosu na normalne godine. Ali, ovo je proizvodnja pod vedrim nebom. Seljak uloži maksimum i na kraju ne dobije ništa, uzalud rad. Nemamo pravo na povraćaj PDV-a“, kaže ratar Aleksandar Dimić iz ovog bačkog sela.

Iako svoje oranice đubri kvalitetnim stajskim i azotnim đubrivom, a seje domaće sorte, ovaj ratar ocenjuje da perspektive za male proizvođače u Vojvodini nema, jer je do novih oranica teško doći.

„Do državne zemlje ne možemo da dođemo, ovaj veliki digne cenu i mi moramo da ćutimo. Jedino stočari dobijaju pravo prečeg zakupa, na osnovu broja grla, što im i sleduje. Treba dobre pare posle uložiti za proizvodnju i za ostalo što sledi. Danas, da bi preživeo moraš imati 100 jutara zemlje i 50 krava, a ko to može izdržati – mali seljak ne može!“

Veliki problem u Bačkoj je nedostatak zemljišta, a da je neko hteo da svima pravedno raspodeli državnu zemlju – mogao je; podela državne zemlje na 20ha i svakome bude dozvoljena jedna licitacija. Međutim, nijedna opština u Srbiji nije vezala državnu zemlju za socijalni program. Pojedini plaćaju zakup privatnog zemljišta do 600 evra po hekatru, a neko 200 za državnu.

Kako se u sve to uklapaju mali i srednji poljoprivrednici, pogledajte u sledećem prilogu.

Bolja zemlja