Uginuće pčela zimi i ostali korisni saveti za pčelare!

668
0
SHARE
Saveti za pcelare
Uginuće pčela zimi

Najčešći razlozi uginuća pčela zimi su nedostatak hrane i nekvalitetna zimnica (medljika), zatim bolesna i stara matica, mali broj pčela u društvu, uznemiravanje pčela u košnici od strane miševa i drugih životinja, promaja, duga zima.

Uzrok zimskih uginuća pčela i celog društva može biti i loš pčelar koji tokom sezone, a posebno u vreme uzimljavanja pčelinjih zajednica pravi propuste.
Pri povoljnom zimovanju broj uginulih pčela u jednom prosečno jakom društvu ne prelazi 200 do 300.

To zavisi i od broja uginulih pčela pred poslednje izletanje starih pčela, a i od dužine zime. Pri povoljnom zimovanju i blagovremenom prvom prolećnom izletanju na podnjači se može naći samo nekoliko desetina mrtvih pčela.

Formiranje pčelinjih društava

Nova pčelinja društva najbolje je formirati tokom proleća, u vreme centrifugiranja meda kada u prirodi još nije nastupila bogata paša.

Sa ramova u kojima je zatvoren med, pčele se istresu u novu košnicu koja treba da sadrži dva rama sa hranom. Važno je da košnica ima otvor za provetravanje.

Sakupljanje pčela u novu košnicu prestaje kada u njoj ima 2 do 2,5 kg pčela. Zato pre formiranja nove pčelinje zajednice, praznu košnicu treba izmeriti.

Pre zatvaranja u novu košnicu se stavi mlada, oplođena matica. Ovako formirano novo društvo treba postaviti najmanje 5 kilometara od mesta na kojem je formirano.

Ako niste u situaciji da ga na tu udaljenost odselite, košnicu treba zatvoriti 2 dana i 2 noći i prihranjivati šećernim sirupom u razmeri 1:3 (jedan deo šećara i tri dela vode).

Ako imate nove ramove, novoformirano društvo možete prihranjivati i šećernim sirupom u razmeri 1:1. U toku dana, u večernjim satima takvom društvu treba dodati oko kilogram sirupa.

Ako formirate pčelinje društvo u vreme kada se u prirodi medonosno bilje, nektar i cvetni prah slabo luče, novu maticu treba dodati u kavezu u kojem se nalazi šećerna pogača.

Veštački med u ishrani pčela

Ni veštački, ni prirodni uvozni med ne treba koristiti za ishranu pčela, jer može doći do zaraze pčelinjaka nekom od zaraznih pčelinjih bolesti.

Za ishranu pčela može se koristiti samo med sa sopstvenih pčelinjaka i to pod uslovom da su sva pčelinja društva u toku sezone bila potpuno zdrava.

Med se razredi mlakom vodom i to na dva dela meda i jedan deo vode. Najbolje je da se pčelama daje u večernjim satima onoliko koliko u toku noći mogu da uzmu. Ako bi preko dana zaostao u hranilici, moglo bi doći do grabeži, posebno kada u prirodi nema dovoljno pčelinje paše.

Čuvanje voska od moljaca

Voštani moljac uglavnom ne napada saće sa medom i ono u kojem nije izvođeno leglo. Razmnožavanju plesni pogoduje vlaga.

Saće od plesni najbolje se štiti čuvanjem na suvom mestu u toku jeseni, zime i ranog proleća. Efikasan način čuvanja saća bez sumporisanja je u tzv. dimnjaku. Okvir sa žičanom mrežom (umesto podnjače) izdigne se iznad poda desetak centimetara.

Na njega se poslažu nastavci sa saćem koji se malo razmaknu kako se satovi ne bi dodirivali. Na gornje telo takođe se postavi okvir sa žičanom mrežom (umesto poklopne daske). Kroz dimnjak struji vazduh i tako čuva saće od voštanog moljca.
Saće se od voštanog moljca štiti i sumporisanjem. Najbolje je da se po kubnom metru upotrebi 50 grama sumpora.

Ako je temperatura iznad 10 ºC, sumporisanje treba ponoviti nakon 10 dana. Kada je saće u nastavcima dobro zaštićeno, dvokratno sumporisanje je sasvim dovoljno. Pre vraćanja u košnicu, sumporisano saće treba 2 do 3 dana dobro provetriti. Nije potrebno pranje saća, mada to preporučuju neki teoretičari.