ZEMLJA LUKSUZNIH PLAŽA I POMORANDŽI

289
0
SHARE

Antalija nije popularna samo zbog predivnih plaža i luksuznih hotela, već je izvorno poznata kao grad pomorandži i centar za proizvodnju paradajza

Svuda u svetu se poljoprivredna proizvodnja smatra izuzetno važnom delatnošću u koju se mnogo ulaže. Jedna od takvih zemalja je i Turska koja je nedavno ugostila preko 30 novinara iz celog sveta kako bi promovisala poljoprivrednu delatnost. Skup se održao u Antaliji, poznatom turističkom letovalištu Lara, u kojoj jse nalazi na desetine super luksuznih hotela – rizorta.
Antalija je jedna od retkih regija čiji broj stanovnika je gotovo četrnaest puta manji od broja turista.

Sa oko 1.300 000 stanovnika i skoro 14 miliona turista, Antalija se smatra jednim od najlepših mesta za odmor. Manje je poznata činjenica da su upravo ovaj grad prelepih plaža sve do kraja 60 – tih godina prošlog veka,zvali su grad pomorandži

Razvoj turizma uzimao je polako svoj danak, pa su nekadašnje plantaže mandarina i pomorandži zauzeli luksuzni hoteli, gde je samo ove sezone iz Srbije došlo oko 30 000 turista.

Povoljni klimatski uslovi i čak do 360 sunčanih dana u godini omogućili su odlične uslove za razvoj turizma, a plodno zemljište omogućilo je razvoj poljoprivrede, tačnije povrtarstva. Međutim, razvoj ove delatnosti ne može da se obavlja bez prateće infrastrukture kao što su postrojenja za proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Svo povrće, a naročito paradajz koji nam van sezone dolazi iz Turske, stiže upravo iz ove regije, jer se povrće iz Turske izvozi gotovo cele godine u sve zemlje sveta.

Postrojenja za proizvodnju u zaštićenom prostoru jedna su od pratećih delatnosti direktno uključenih u poljoprivredu.

Firma SERKONDER krenula je sa proizvodnjom još 2012. godine i za taj proces koristi apsolutno sve domaće sirovine. Najveći plastenik koji su konstruisali nalazi se u Izmiru i zauzima površinu od 15 hektara.

Povrtarstvo ne može bez semena, pa su Turci odlučili da sami krenu u proizvodnju. Nakon decenije predanog rada na selekciji semena izdvojili su se u proizvodnji semena paradajza, krastavca, paprike, tikvice, lubenice, krompira. Turskoj su prioritetne zemlje Bliskog Istoka, a ne EU kako je očekivano, iako danas izvozi u 75 zemalja, dok je ukupan ostvareni profit samo od izvoza semena na godišnjem nivou 152 miliona dolara uz tendenciju konstantnog rasta.

Čitava zemlja podeljena je na regije, a svaka regija ima svoj broj.
Svaki broj vezan je za tipično podneblje i specifičnu proizvodnju. Recimo, jednostavno je nemoguće u regiji za voćarstvo sejati kukuruz i slično

Država sa svojih 30% učešća podržava razvoj poljoprivrede i subvencioniše kupovinu mehnizacije, te pomaže prilikom sertifikacije.

Na primer, cena ulaganja u jedan hektar pod borovnicom sa sistemom za navodnjavanje, sadnicama i protivgradnom mrežom iznosi preko 7000 evra, što su svakako velika ulaganja i država u tome naročito pomaže.

Protivgradna mreža je obavezna, posebno u oblastima gde su česte oluje, pa se subvencije uopšte i ne planiraju ukoliko se ne uradi projekat podizanja voćnjaka sa obaveznom protivgradnom mrežom i sistemom za navodnjavanje.
Koliko se ozbiljno radi na razvoju poljoprivrede govori i podatak da se u proizvodnji borovnice, na primer, ostvaruje prinos od čak 3 kg po jednom stablu već u prvoj godini.

Dalje, oblast uz Crno More je regija gde odlično uspevaju orah, lešnik, kivi, čaj i pamuk. Po proizvodnji lešnika Turska je na prvom mestu u Evropi.
U Antalijskoj regiji nema organske proizvodnje zbog blizine auto -puteva i organska proizvodnja nije naročito popularna u ovoj zemlji iako je registrovano 20 000 organskih proizvođača.

Zanimljivosti: Vojni rok je obavezan i traje 6 meseci. Školovanje je besplatno do 18 godine i ukoliko se tokom školovanja pokaže posebna nadarenost za neku oblast, visokoobrazovanje se nastavlja uz odgovarajuće stipendije ali uz prethodno polaganje određenih testova.
Jedan od načina na koji se pomažu poljoprivrednici jeste da se završeni inženjeri agronomi uključuju direktno u proizvodnju sa savetima, a neretko mnogi od njih i sami žive na selu, pa se i na takav način unapređuje poljoprivredna proizvodnja uz stručne poljoprivrednike.