Tri koraka do uspešne setve – najznačajniji potezi neophodni za uspešnu biljnu proizvodnju

211
0
SHARE
Foto: Pixabay

Iako biljna proizvodnja zavisi od mnogo faktora, najznačajniji faktor je obrada, odnosno priprema zemljišta.

Uspeh u proizvodnji ne meri se površnim faktorima, već kao u gotovo svakom drugom poslu, oslanja se na kvalitetnu i pažljivu pripremu.

A evo koje korake su stručnjaci izdvojili kao najvažnije.

1. Oranje kao preduslov za uspešnu sezonu

Duboko zimsko oranje, kome je uveliko sezona, prvi je korak ka uspešnoj sadnji. Pravilnim oranjem u zemljištu dolazi do krupnih promena.

Od pronalaska pluga, oranje je najvažniji način obrade zemljišta.

Jedino se oranjem ornični sloj zemljišta prevrće. Na taj način, prethodno bačen stajnjak ili veštačko đubrivo premešta se u dubinu gde će kasnije biti korenov sistem biljaka. Uspeh svih ostalih mera obrade zemljišta zavisi upravo od kvaliteta oranja.

Priprema zemljišta oranjem na dubini od 35 do 40 centimetara najmanje, neophodna je ukoliko, između ostalog, planiramo ranu prolećnu sadnju biljnih useva. Gornji deo orničnog sloja, koji je po pravilu lošijih fizičkih osobina, premešta se na dno brazde, a donji sloj izbacuje na površinu. Korovske biljke prebačene na dno brazde suše se zbog nedostatka svetlosti. Zaoravaju se žetveni ostaci preduseva čime se vraća deo iznetih hraniva iz zemljišta.

Dubina oranja zavisi od osobina zemljišta, planiranog useva i od kvaliteta mehanizacije.

Ukoliko je naredni usev šećerna repa, obavezno je duboko oranje na 40 cm jer se u tom sloju razvija koren šećerne repe! U slučaju da je naredni usev suncokret, kukuruz ili neka povrtarska biljka, dovoljno je orati na 25-30 cm jer se u tom sloju formira 90% korenovog sistema većine gajenih biljka (izuzetak su zadasi voća i vinograda koji formiraju koren u sloju 30 – 60 cm).

Povećanje dubine oranja povećava i troškove goriva, više se habaju mašine, pa je neophodno odrediti optimalnu dubinu oranja.

Takođe, radi smanjenja troškova treba odrediti pravi momenat za oranje. Pravi momenat za izvođenje dubokog oranja je kada je zemljište popunjeno sa 70% poljskog vodnog kapaciteta.

UPUTSTVO: U praksi je najlakše odrediti taj momenat ako se grudva veličine pesnice ispusti iz ruke i ako se prilikom pada na zemlju rasprši. To je idealan trenutak za izvođenje oranja, jer će troškovi biti najmanji.

Dobra priprema zemljišta tokom “zimskog sna” zemlje štedi vreme, trud i energiju. Ukoliko je pravilno i detaljno urađeno rano zimsko i veoma duboko preoravanje, onda je zemljište mnogostruko revitalizovano.

Foto: victorialogistic.rs

Duboko oranje radi se najpre zbog pravilne nivelacije vlage u zemljištu, u svim slojevima od dubine napravljene brazde do površine.

Uzorana njiva bolje prima (čuva) zimske padavine, što je od esencijalnog značaja za uspešnu biljnu proizvodnju. Bitno je u pravom trenutku zatvoriti brazde da bi se sačuvala akumulirana količina zimskih padavina.

Još jedan razlog što se izorana duboka brazda ostavlja otvorena jeste da bi u nju što dublje prodrli vlaga, vazduh i mraz tokom cele zime.

Mraz ima dvostruki efekat, pa pored vlaženja on uništava korov i štetočine.

Narodna izreka kaže: Mraz je najbolji orač!

Posle nekoliko mraznih dana krupne grudve su potpuno usitnjene. Struktura zemljišta postaje idealna za gajenje biljaka.

Drugi razlog za duboko oranje je i popravljanje samog kvaliteta i strukture zemlje, kao i njenih hemijskih i mikrobioloških osobina.

Treći faktor je ušteda energije, vremena i truda, jer zimsko oranje omogućuje predsetvenu pripremu zemljišta.

Ali, ako ne uradimo oranje, nemoguće je uraditi prolećnu pripremu zemljišta (setvospremiranje).

Dalje, zemlja koja je puna korova i zimske brazde koje su se u međuvremenu sabile, neophodno je ponovo, plitko obraditi i u proleće, na dubini od 10-15 cm.

Na taj način sabijene brazde se rastresu i prvi sloj zemlje je spreman za poslednji korak pred sadnju.

U izuzetnim slučajevima mora se pristupiti prolećnom oranju. Praksa je pokazala mnogobrojne prednosti zimskog oranja u odnosu na prolećno. Ali, poljoprivrednici već znaju kako da procene situaciji i pristupe novim zahvatima.

Setveni sloj do 5 – 8 cm dubine odmah se kultiviše, a pre samog sejanja mora se učiniti poslednji korak u balansiranju vlažnosti od dubine ka površini i taj sloj izvaljati.

Ovo je setvospremiranje – vrši se u proleće, neposredno pred setvu.

Površinski sloj je spreman za sadnju ukoliko je mrvičaste strukture, jer to omogućuje biljakama brže i ujenačenije nicanje, a same biljke budu dobrog sklopa.

Narodna izreka kaže: Tvrda postelja, mek pokrivač!

Odnosno, prvih 5-8 cm da bude rastresito, a 2-3 cm ispod toga tvrdo zemljište. U tvrdi sloj seme, kada nalegne, ima dobar kontakt sa zemljištem i vlagom, a zemljište iznad treba da bude rastresito da bi biljka lakše mogla da se probije do površine zemljišta.

2. Analiza zemljišta, pola posla

Drugi značajan korak koji vam može uštedeti vreme, ali i precizno reći koje đubrivo treba koristiti, koju količinu ćemo upotrebiti i kako, jeste analiza zemljišta. Ona se radi kada koristimo mineralna đubriva.

Kod upotrebe mineralnih đubriva, analiza je izuzetno važan korak.

Nivo azota u zemlji je značajan za procenu količine tog elementa koji ćemo dodati kroz đubrenje i prihranjivanje, jer prevelika količina izaziva prebujanje biljaka, a sam kvalitet plodova se drastično smanjuje.

Analiza zemljišta je kod nas često zapostavljena operacija, iako je bez nje nemoguće odrediti potrebne količine hraniva.

Postoje tabele iznošenja hraniva za svakih 100 kg zrna/ploda i, uikoliko bilo kog elementa u zemljištu nema dovoljno, to je ograničavajući faktor za povećanje prinosa.

Ništa ne vredi ako se ostali elementi unose, jer je prinos određen elementom kog imamo najmanje u zemljištu.

Đubrenje bez analize zemljišta ima za posledicu veće troškove i niže prinose od optimalnih.

Analiza se radi i zbog samog đubrenja. Konstantno i višegodišnje korišćenje mineralnih đubriva uzrokuje zaslanjivanje zemljišta, pa je agrohemijska analiza neophodna.

foto: M. Papić, koliko možemo da učinimo za našu bolju zemlju
foto: M. Papić, koliko možemo da učinimo za našu bolju zemlju

3. Vitamini” za zemlju, a “hrana” za biljke

Trećii važan korak pre sadnje je obogaćivanje zemljišta stajnjim ili mineralnim đubrivima da bi biljka mogla lepo da se ishrani.

Đubrenje zemlje nije jednostavan korak i način na koji se to radi bira se u odnosu na kvalitet i plodnost zemlje kao i vrstu biljaka koje će se saditi.

Zbog čuvanja plodnosti oranica potrebno je svakih 3-5 godina zaorati stajsko đubrivo u količini 30 – 50 t/ha. Bez dodavanja stajnjaka nema obnavljanja humusa kao osnovnog činioca plodnosti zemljišta. Vremenom dolazi do smanjenja procenta humusa i opadanja plodnosti zemljišta, što je u poslednjih 20 godina sve izraženiji problem u Srbiji.

Mineralna đubriva se rasturaju po površini neposredno pre zimskog oranja. Obično se tada unese kompletna količina fosfora i kalijuma, dok se azot dodaje iz dva ili tri puta, zavisno od gajene biljke.