- Reklama -
Slider

Današnja Zemlja nastala je raspadanjem kamenitog omotača zemljine kore. Spoljni činioci kao što su voda, toplota i vetrovi uticali su da kameniti pokrivač počne da se raspada na sitnije delove. U to vreme nije bilo živih bića. Vremenom, ona su se pojavila kada je na Zemlji počeo proces stvaranja zemljišta. Njihovim postojanjem, a kasnije izumiranjem i raspadanjem njihovih tela-stvorile su se prve organske mase na Zemlji. Ovo je imalo za posledicu obogaćivanje i stvaranje osobina poljoprivrednog zemljišta.
U stvaranju zemljišta značajnu ulogu odigrala je voda. Ulaskom vode u udubljenja-stene, a pod uticajem niskih temperatura voda se zaledi, pa samim tim stvara veću zapreminu i pod tim pritiskom razbija stene. Ove promene temperature stvorile su veću ili manju zapreminu vode, a krajnji rezultat je isitnjivanje zemljišta.

Mehanički sastav zemljišta

Odnos pojedinih čestica u zemljištu izraženih u procentima, izražava mehanički sastav zemljišta. Veličina i oblik čestica su veoma različiti, od sitnih do veoma krupnih. Po veličini, podeljene su uglavnom na četiri grupe i čine ih:
kamenje
šljunak
pesak
glina

Tamo gde su čestice krupne, to su slabo plodna zemljišta sa lošim fizičkim, hemijskim i biološkim procesima. Ako su čestice sitnije, utoliko su navedeni procesi stabilniji i jači.

Hemijski sastav zemljišta

U svom sastavu, zemljište ima veoma veliki broj različitih hemijskih elemenata i jedinjenja.
Zemljište se sastoji od jedinjenja gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, silicijuma, aluminijuma, itd. Od slobodnih elemenata ima azota, kiseonika, ugljenika i drugih elemenata.
Ova mineralna jedinjenja nastala su pod uticajem različitih hemijskih procesa u Zemlji. Sva navedena jedinjenja služe za ishranu biljaka, a i za održavanje dobre strukture zemljišta. Tako na primer, kiseonik, vodonik i ugljenik stvaraju organske materije tj. telo biljke. Kalijum i kalcijum nalaze se u sastavu biljnog rastvora. Silicijum i gvožđe daju biljci čvrstinu.

Sastav organskog dela zemljišta

Skelet zemljišta čini njegov mineralni deo i povezan je sa organskim delom koji je sastavljen od izumrlih ostataka biljaka i životinja. Na ovaj način stvara se humus kao glavni sastojak organskog dela zemljišta. Humus je vrlo važan za ishranu biljaka zato što se njegovim daljim razlaganjem stvara biljna hrana.
Humus biljke ne mogu neposredno da koriste za ishranu, već posle njegovog razlaganja do mineralnih soli. Humus je prioritetan jer sadrži skoro sve hranljive elemente neophodne za ishranu biljaka. Ovde spadaju fosfor, kalijum, azot i kreč. On ima dvojako dejstvo, dakle služi kao ishrana biljkama i povoljno utiče na zemljište, stvarajući dobru strukturu. Crna boja humusa povoljno deluje, jer tako više privlači toplotu neophodnu biljkama. Treba imati u vidu da svaki humus nije dobar. Najbolji je onaj gde se razlaganje organske materije obavlja u prisustvu dovoljne količine kiseonika i kreča, gde se stvara blagi humus, i kao takav najviše učestvuje u stvaranju mrvičaste strukture u zemljištu.
Ukoliko pri razlaganju organske materije nema dovoljno kiseonika i kreča, tada nastaje kiseli humus, veoma lošeg kvaliteta, pa nepovoljno deluje na osobine zemljišta i to na njegovu strukturu i plodnost.
Blagi humus se nalazi na najboljim zemljištima, i to uglavnom u suvim rejonima, dok kiseli humus na lošijim plodnim zemljištima sa većim brojem kišnih dana.

Fizičke osobine zemljišta

Glavne fizičke osobine zemljišta čine:
vodeni režim
toplotni režim
vazdušni režim

Navedene osobine imaju izuzetnu ulogu u stvaranju plodnosti zemljišta, a samim tim i visine prinosa.
Vodni režim zemljiša predstavlja odnos između doticanja i potrošnje vode u zemljišu. Voda u zemljištu dospeva preko atmosferskih taloga i ne uvek pravovremeno. Biljka tokom celog svog razvoja koristi vodu. Iz ovog razloga atmosferski talozi treba da se sačuvaju u zemljištu i da su uvek dostupni biljkama, a ako ih nema, mora se vršiti navodnjavanje.
Neka zemljišta veoma brzo propuštaju vodu i ona ide u dublje slojeve, kao što su peskovita zemljišta, a kod nekih lako ispare. Postoje i zemljišta tj. teško zbijena zemljišta, pa biljke ne mogu da je koriste, jer uglavnom talozi ostaju na površini zemlje. Ovakva zemljišta imaju loš vodni režim.
Dobar vodni režim imaju zemljišta sa dobrom, mrvičastom strukturom, zemljišta dobro pripremljena – obrađena i pođubrena zemljišta.
Toplotni režim zemljišta reguliše dobijenu toplotu od Sunca i od drugih izvora energije  (disanje, razlaganje organske materije i toplota koja se dobija kod hemijskih i bioloških procesa). Veoma važan faktor za razvoj biljaka je toplota. Ukoliko nema toplote, one ne mogu da klijaju, da niču, razvijaju korenov sistem i u principu staju hemijski, fizički i biološki procesi u zemljištu.
Toplota je uslov za razvoj korisnih mikroorganizama u zemljištu, bez kojih nema stvaranja hrane za razvoj i održavanje biljnog sveta. Toplo zemljište osigurava sve ove procese u zemljištu.
Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazmeva se osobina zemljišta da svojim provetravanjem obnavlja vazduh. Ono je neophodno iz prostog razloga što se usled raznih procesa skupljaju otrovni gasovi za biljke. Dobro je ukoliko ima što manje ugljen-dioksida, jer je u većim količinama poguban za biljke. Iz ovog razloga najbolje je da u zemljištu ima dosta kiseonika za razvoj biljaka i mikroorganizama.
U zemljištu vazduha ima najviše u zemljišnim šupljinama, jer u kaplarnim šupljinama ima vode. Ustaljen je odnos između vode i vazduha u zemljištu. Ukoliko ima više vode u zemljištu, to je manje vazduha i obrnuto. Ovo je iz prostog razloga, jer jedno drugo isteruju iz zemljišta.

Biološke osobine zemljišta

Svako zemljište ima veliki broj vidljivih živih bića kao što su insekti, gliste, crvi, krtice, miševi, itd, i oni koji se ne vide kao što su mikroorganizmi. Gliste, crvi i ostale životinje mešaju zemlju i obogaćuju je organskom materijom, ali oni imaju manju ulogu nego mikroorganizmi. Mikroorganizmi učestvuju u mnogim procesima u zemljištu, a posebno u razlaganju biljaka i životinjskih ostataka, stvaranju humusa i njegovom razlaganju tj. stvaranju biljne hrane i plodnosti zemljišta. Ovo je jedna od najvažnijih uloga mikroorganizama.
Bakterije su najvažniji mikroorganizmi, jer one spremaju biljnu hranu. Ima ih više vrsta. Pojedine imaju sposobnost da iz vazduha uzimaju slobodan azot (kvržične bakterije na korenu lucerke i drugih mahunjača). Druge stvaraju soli – nitrate i fosfate, oblike u kojima ih biljke mogu iskoristiti za svoju ishranu. Pored korisnih, postoje i štetni mikroorganizmi koji razlažu stvorenu biljnu hranu ili smanjuju plodnost zemljišta.

Šta je plodonost zemljišta?

Pod plodnim zemljištem podrazmevamo samo ona zemljišta kod kojih se hranljivi elementi nalaze u jedinjenjima koja su pristupačna za ishranu biljaka.

Šta je sa bogatstvom zemljišta?

Pod bogatstvom zemljišta podrazumeva se sadržaj neophodnih elemenata u zemljištu za ishranu biljaka bez obzira da li ih biljke mogu koristiti za ishranu ili ne mogu. Primera radi, barska zemljišta su često vrlo bogata, jer sadrže velike količine svih hranljivih elemenata. Međutim, ta zemljišta najčešće nisu plodna, jer se hranljivi elementi nalaze u jedinjenjima koja nisu pristupačna biljkama.

Slider