Svinjarstvo: Kina i EU su DALJE nego što mislimo?!

122
0
SHARE
svinje
"Nemamo svinja ni za jednu kinesku četvrt!", foto J. El Omari

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je za novembar izvoz svinjskog mesa za Kinu, gostujući ovog leta na Javnom servisu, kao i da će doći kineska inspekcija koja će proveriti da li srpske firme ispunjavaju standarde za izvoz svinjetine i mleka. Nakon više termina i odlaganja, ukidanje vakcinacije protiv klasične kuge svinja očekuje se, takođe, sledećeg meseca, a naredne godine i izvoz za EU. A koliko je ova godina već bila turbulentna za srpsko svinjarstvo, svedoči i pojava afričke kuge.

Predsednik Upravnog odbora Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) Zoran Milićević, govorio je za Bolju zemlju, koji realni scenario mogu srpski svinjari da očekuju u narednom periodu.

„Šta mi da plasiramo Kini? Mi nemamo realno za naše potrebe. Mi u EU sigurno nećemo izvoziti svinje, jer ono što se ne zna je da od dana prestanka vakcinacije, mora da prođe minimum tri godine da se ne pojavi negde, pa tek onda da steknemo uslov za izvoz. Drugo, mi u EU vrlo malo ćemo moći da izvezemo, a u Kini ne možemo našim količinama da zadovoljimo ni jednu četvrt“, kaže Milićević.

Najpre genetika, pa uvećanje fonda!

Sagovornik Bolje zemlje, inače ima farmu od 200 svinja rase landras, jorkšir, hemšir, pietren, durok, za čiji kvalitet je osvajao mnoge zlatne medalje i pehare na novosadskom sajmu poljoprivrede. Bavi se i prodajom priplodnog materijala, pa navodi da je osim uvećanja stočnog fonda kao osnovni uslov za izvoz, genetski potencijal mora da se poboljša.

„Mi nemamo ni dovoljno priplodnog materijala, tako da je uvećanje stočnog fonda osnova svega. Prvo genetka, da bi povećali genetski pa i tovni materijal. Znači tek kad uvećamo stočni fond, možemo da razgovaramo o izvozu.“

Takođe, SPAS smatra da određene žitarice ne treba da se prodaju inostranstvu, upravo zbog uvećanja stočnog fonda.

„Stavili smo primedbu ministru; zašto je početkom godine, išao u Egipat da pregovara izvoz žita, jer ne treba zrno žitarica da se izveze bez povećanja stočnog fonda – zatim prerada, visoka prerada, zapošljavaju se ljudi, povećava se standard, diže se cena proizvoda“, predlaže Milićević.

„100 kila svinja – 200 kila masti“

Iako smo svi već vrlo dobro svesni da je stočarstvo osnov svega u poljoprivredi i da je povećanje stočnog fonda od krucijalnog značaja, poseban problem predstavlja reeksport, koji ’baca’ lošu sliku na naše proizvođače. Srbija, s jedne strane godišnje uvozi 30 000 tona, a s druge dogovara 50 000 tona izvoza svinjskog mesa za Kinu.

Interesantno je to što se baš u tom periodu najave izvoza, određena količina tog mesa uvezla u Srbiju, nezvanično saznajemo. Istraživanja srpskih medija pokazala su da godišnje proizvedemo oko tri miliona tovljenika, a od toga 20 odsto ide za izvoz.

„Mi uvozimo meso 5. i 6. klase, a naše prve klase propada. To su samo uvozničko – izvozničke firme, a naš seljak proizvodi bez zarade. A Uredbom kojim je povećan broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu, gde je drastično smanjen broj gazdinstava koja mogu da konkurišu za subvencije; menjamo sa 3 svinje na 10 svinja, samo veliki proizvođači se osnažuju, a mali ukidaju“, kritičan je Milićević.

 

J.E.