Zanimljivosti o tikvi
Zanimljivosti o tikvi
- Reklama -

Tikva za svako poštovanje!

U Americi se praznik „ Noć veštica“ ne može zamisliti bez tikve, dok kod nas tikva ima potpuno drugačiji značaj. Tikva kao izvorna biljka dala je na stotine vrsta.

Indijanci su se prema tikvi odnosili s takvim poštovanjem, pa su je zakopavali sa mrtvima, ne bi li im obezbedili hranu na njihovom poslednjem putovanju.

Stvari koje niste znali o tikvi
Stvari koje niste znali o tikvi

Zbog toga evo nekih stvari koje niste znali o tikvi!

Tikve su jednogodišnje biljke, a izvorno dolaze iz Amerike. Danas se gaje kultivisane vrste tikve u toplim područjima sveta, a dozrevaju u kasnu jesen.

Današnja bundeva razvila se iz divlje bundeve koja je rasla na području između Gvatemale i Meksika.

O uzgoju i setvi starih domaćih sorti bundeva kod nas smo već pisali na nešem portalu, ali evo i nekih bitnih informacija vezanih za kultivisane vrste tikve.

Tikve su osetljive na niske temperature i biljka strada već od slabog mraza. Pri optimalnim temperaturama od 22 – 24 °C seme tikve nikne za 3 – 4 dana. U slučaju dužih letnjih suša tikve bi trebalo navodnjavati.

Tikve vrlo dobro uspevaju na humusnom, peščano-ilovastom zemljištu , ali ne uspevaju na izrazito vlažnim zemljištima. Najpovoljnija reakcija zemljišta je neutralna do slabo bazna.

Tikva se odlikuje velikim zahtevima u pogledu toplote, vlage, svetlosti i hranljivih materija, pa joj za gajenje najbolje odgovaraju ravničarski i topli krajevi i zemljišta dobro nađubrena stajnjakom.

Na istu površinu tikve ne smeju doći najmanje 4 godine, a predkultura tikvi ne sme biti nijedna tikvenjača. Dobar komšija tikve je je kukuruz šećerac, zasađen na rubu parcele.

Osim startnog đubrenja potrebne su još dve prihrane azotom.

Vegetacija traje od 130 do 150 dana. Tikve su zrele krajem juna, kada listovi požute, a plodovi dobiju narandžasto-žutu boju.

Da se izbegne prerastanje treba brati tikvu barem jednom nedeljno, a od biljke tikve mogu se postići prinosi i do 50 t/ha. Dobro ishranjena biljka uz redovnu berbu tikva može dati 20 – 30 plodova, a to može značiti prinos od 20 – 40 t/ha.

Ako se pravilno čuva, tikva će ostati sveža 3 – 4 četiri nedelje. Najbolje se čuva na hladnom i tamnom mestu, dalje od izvora toplote i svetlosti. Idealna temperatura za čuvanje tikve je između 10 i 16 °C.

Interesantno je to da tikve se međusobno mogu ukrštati. O ukrštanju različitih vrsta treba voditi računa. Sami rezultati ukrštan mogu biti veoma raznovrsni i zanimljivi, a kada je u pitanju proizvodnja ukrasnih tikvi.

Razlika između tikve i bundeve
Razlika između tikve i bundeve

Razlika između tikve i bundeve! Da li postoji?

Čitajući i istražujući razne članke, nameće nam se osnovno pitanje da li postoji razlika između tikve i bundeve?

Generalno, bundeva, ludaja, dulek,buče ili misirača su drugi nazivi (sinonimi) koji se koriste za povrtarsku kulturu – tivku.

Izgled biljke, i tikve i bundeve, je u većini slučajeva jednak ali se može pojaviti velika razlika između izgleda plodova. Kada kažemo bundeva obično mislimo na okrugle plodove koji su dosta veliki i najčešće su narandžaste boje.

Šta domaćice mogu da prave od tikve(bundeve)?

Od tikve (bundeve) se mogu praviti slana i slatka jela. Od slatkih najpoznatija je pita bundevara. Odlična je i ispečena bundeva sa cimetom, a takođe u kombinaciji sa mesom se mogu spremati i razna variva i čorbe . Kod nas važi jedna predrasuda da se tikva koristi kao osnovna baza u industriji soka. To nije tačno. Osnovna baza za sokove je jabuka. Tikva je nezgodna za upotrebu u pripremi sokova tako da bi tada proizvodnju sokova u značajnoj meri povisila. Zbog toga možete slobodno da odahnete i da jedno dobro parče tikve stavite u tepsiju i ubacite u rernu. Pecite na 200 stepeni oko pola sata. Ohladite, pospite cimetom i uživajte.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković