Foto: Pixabay
- Reklama -

Proizvodnja soje u poslednjih nekoliko godina doživljava ekspanziju u Srbiji, pa iako potiče iz Azije, ova uljna i belančevinasta kultura itekako dobro uspeva na našim prostorima. Ukoliko želite da je gajite, prvo što morate da upamtite jeste da je važno da posvetite dovoljno vremena za izbor parcele.

“Najbolja su duboka, plodna zemljišta, neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina jer stepen plodnosti zemljišta, dubina i struktura oraničnog sloja imaju veliki uticaj na prinos. Takođe, za proizvodnju soje najbolje je ako imamo mogućnosti navodnjavanja, da bi se isključio rizik proizvodnje, s obzirom da stres izazvan dugotrajnom sušom tokom nalivanja semena uzrokuje značajno smanjenje prinosa i kvaliteta semena soje. Strnine su čest predusev soji u našim uslovima jer rano napuštaju parcelu i omogućavaju blagovremenu i kvalitetnu osnovnu obradu”, navodi diplomirani inženjer ratarstva i povrtastva Dušan Despotović, savetodava PSSS-a iz Loznice.

Prema njegovim rečima suncokret i uljana repica su vrlo rizični predusevi za soju zbog zajedničkih bolesti. On dalje napominje da ovu kulturu ne treba gajiti u monokulturi niti posle drugih leguminoza.

Foto: Pixabay

“Soja se veoma dobro uklapa u plodored jer je dobra kao predusev za većinu ratarskih biljaka. Za uspešnu proizvodnju soje, osnovna obrada se mora izvoditi pravovremeno, odnosno u jesen. Prolećno oranje utiče veoma negativno na prinos soje, što je posebno izraženo u nepovoljnim godinama. Mada je i u povoljnoj godini zabeleženo smanjenje prinosa soje posejane na prolećnom oranju, u odnosu na jesenje oranje, za oko 1200 kg/ha. Da bi se sačuvala vlažnost zemljišta, odmah s proleća, čim vremenske prilike i stanje zemljišta dozvole, izvodi se zatvaranje zimske brazde i ravnanje zemljišta.  Na zemljištima koja su dobro obezbeđena hranivima, treba dodati samo one količine koje se iznesu prinosom”, ističe Despotović.

Inokulacija semena treba da bude obavezna mera. Za tu svrhu se koristi soj bakterija specijalno odgajanih za soju.

“Prilikom upotrebe Nitragina treba imati u vidu da su kvržične bakterije živi organizam i da u neodgovarajućim uslovima gube vitalnost. Pripremu preparata treba vršiti u hladu, a inokulaciju semena neposredno pred setvu. Bakterije gube vitalnost nakon devet meseci. Preparat se pakuje u kesice dovoljne za 50 ili 100 kg semena i uglavnom se isporučuje zajedno sa semenom”, dodaje sagovornik.

Vreme setve je određeno temperaturom zemljišta i sortom. U našim uslovima setva se obično obavlja tokom aprila meseca.

Foto: Pixabay

“Setvu treba otpočeti kada se sloj zemljišta na dubini setve, u kontinuitetu (3-4 dana) zagreje do 10-12 stepeni C. Pravilo je da se prvo seju sorte sa dužom vegetacijom, tj. najpre sorte II grupe zrenja, zatim I  i 0 grupe zrenja. Datum setve ima manji efekat na prinos ranih sorti, dok se kod kasnih sorti primećuje tendencija smanjenja prinosa sa kasnijom setvom. Za presejavanje ili setvu kao drugi usev koriste se sorte kraće vegetacije. Sorte iz 0 grupe zrenja mogu sazreti ako se poseju i u maju mesecu, a za setvu u junu i početkom jula moraju se sejati sorte grupe zrenja 00”, detaljan je Despotović.

Optimalna dubina za setvu soje u našim uslovima je od 4 do 5 cm, a ona je bitna da bi se obezbedilo ujednačeno nicanje i postigao željeni sklop biljaka.

Foto: Pixabay

“Ukoliko je zrno posejano duboko, a zemljište pri tome hladno, nicanje će trajati dugo i može doći do oštećenja klijanaca. Ukoliko je zrno posejano suviše plitko, postoji mogućnost isušivanja površinskog sloja zemljišta, što može da uspori klijanje ili dovede do propadanja već isklijalog zrna. Razmak redova od 45-50 cm je najpogodniji za naše uslove”, navodi on.

Ukoliko se setva obavlja na 70 cm, mora se ispoštovati preporučeni broj biljaka po hektaru, što se postiže regulisanjem razmaka biljaka u redu, koji može biti od 3 do 5 cm.