Japanski istraživači su nakon ispitivanja koje su vršili došli do zaključka da se povećanjem površinske temperature zemljišta za 1 ºC u poslednjih 40 godina u velikoj meri promenio status štetočina naročito u smeru smanjenog broja uginulih tokom zime kao i u povećanju broja generacija. Prosto rečeno to znači da klimatske promene i globalno otopljavanje direktno utiču na povećanje broja štetočina. Evo šta se konkretno dešava.

Povećava se brojnost ženki nekih vaši koje prezimljuju i koje mogu da prenesu neke viruse a kod tripsa se dešava da se povećava plodnost pa oni samim tim postaju brojniji i uvećavaju se štete koje prave. Sve biljne kulture u opasnosti su da počnu da trpe oštećenja čak i tamo gde ih ranije nije bilo.

Na primer, manje poznate tresetne mušice se sada svrstavaju u ozbiljne štetočine na šampinjonima. Promene usled globalnog otopljavanja imaju za posledicu da se više zaliva čime se stvaraju uslovi za poojavu nematoda na povrću, jagodama i ostalim biljkama. Očekuje se i intenziuvnija brojnost insekata koji sišu što ujedno dovodi do povećanja pojave bolesti po tipu viroza i fitoplazmoza.

Otopljavanje ide na ruku i ženkama grinja koje prezimljavaju ispod opalog lišća, plitko u zemljištu ili ispod ljuspica pupoljaka. Veći broj preživljava zimu pa se može očekivati njihova pojava već rano u proleće. Isto važi i za neke grinje koje se javljaju na voću a posebno na jabuci a potom i na povrću i u ratarskim kulturama na kukuruzu i soji. Značajnija pojava rđastih grinja očekuje se na kruškama, jabukama i vinovoj lozi.

Blage zime bez jakih mrazeva dovode do preživljavanja većeg broja štetočina kao što su: gundelji, žičari i nematode. Mortalitet repine pipe kao i ostalih pipa i kukuruzne zlatice biće manji pa se može očekivati značajna pojava ovih štetočina.

Važno je da se istakne da se očekuje i pojava insekata tipičnih za Južnu Evropu. Kukuruzna sovica prezimljava u južnim delovima Evrope ali je recimo nađena u Bečeju. Slično je i sa ostalim migratornim vrstama. U godinama sa blagim zimama, migratorne sovice mogu prezimiti i kod nas pa se moramo spremiti na širenje mediteranskih štetočina u Srbiji.

Otopljavanje utiče i na povećanje broja generacija kod insekata ali će doći i do povećanja brojnosti korisnih insekata kao šti su recimo praziti lisnih vaši.

Globalno otopljavanje povlači sa sobom posebne mere opreza u poljoprivrednoj proizvodnji jer generalno dovodi do povećanja brojnosti štetnih vrsta innsekata i grinja ali i do povećanja brojnosti predatora. Sve to dovodi do većeg angažovanja u borbi kao i do ozbiljnijeg praćenja pojave bolesti što za posledicu ima češću upotrebu odgovarajućih preparata za zaštitu bilja kako bi se osigurala proizvodnja i proizvele dovoljne količine hrane za stanovništvo koje ima takođe tendenciju u povećanju brojnosti.

 

Priredio: dipl.inž.polj. Goran Veljković