- Reklama -

Svinjarstvo u Srbiji je u teškoj situaciji, a samim tim stradaju i stare sorte srpskih svinja.

Šta zna želja šta je nemoguće: Prvi u Srbiji proizvode pravi šampanjac!

Većina naših autohtonih sorti je svedena na manje od 1000 primeraka i to je nešto što sve treba da nas zabrine.

O tome šta je uzrok teške situacije u svinjarstvu najbolje govori sledeći podatak.

Samo tokom 2020. godine, od januara do oktobra, Srbija je uvezla 18.000 tona svinjetine i živih svinja u težini od 3.500 tona. U strukturi mesa iz uvoza preovlađuje smrznuto, do 10.000 tona iz Španije i 6.000 tona iz Nemačke, dok su žive svinje, teže od 50 kilograma, uvezene iz Hrvatske. U istom periodu Srbija je izvezla svega 658 tona svinjetine, u Severnu Makedoniju i Kinu.

Potrebna je državna intervencija! Prekomerni uvoz svinja i svinjskog mesa će nas uništiti!

Domaći odgajivači su saglasni da uz ovakav uvoz – nemaju šanse da plasiraju svoj proizvod, još imaju gubitke.

Šta se dogodilo sa nekadašnjom svinjogojskom silom, u kojoj su čak i vladari, Karađorđe i Miloš Obrenović, “karijeru” započeli kao odgajivači i izvoznici svinja?

Država je donela odluku! Većina od 37,5 milijardi dinara podsticaja biće usmerena za mehanizaciju!

Uzgajivači traže podršku, a kupci sve slabije kupuju

Istovremeno sa smanjenim izvozom, stanovništvo Srbije sve manje koristi svinjetinu u ishrani: stručnjaci navode da se potrošnja svinjskog mesa po odraslom stanovniku smanjila na oko 17 kilograma godišnje. Čak i za praznike, koji se nekad nisu mogli zamisliti bez pečenog praseta i desetak jela od svinjetine, cena domaćih tovljenika pada dok potrošači kupuju smrznuto meso kome ne znaju poreklo, a i ne zanima ih.

Može odlična farma svinja i bez skupe opreme! Evo i kako!

Uzgajivači zato traže subvencije i zaštitu koja bi se sastojala u tome da najmanje 60 odsto ponude svinjetine u ovdašnjim prodavnicama bude iz domaće proizvodnje. Češka Republika je ovu meru već sprovela kako bi zaštitila svoje proizvođače, a slične mere su uvedene ili se razmatraju u još nekoliko država EU.

Dok se proizvođači ne izbore za svoje zahteve, stare sorte svinja skoro su nestale iz dvorišta i programa proizvodnje. Od svih njih, stanovništvo zna za mangulicu – neveliku, ali otpornu svinju, čije se meso, mast i svi proizvodi od nje smatraju retkim delikatesom. Ponekad se nađu u prodavnicama, ali, nisu konkurentni mesu i mesnim prerađevinama iz uvoza.

Prema podacima CEAR (Centra za očuvanje autohtonih vrsta), 2009. godine bilo je oko 2.000 mangulica u Srbiji. Druge vrste, šiška, moravka, resavka, lasan i druge crne, dlakave ili “šarene” svinje ili su nestale i nema ih ni u podacima ili ćemo uskoro moći da ih vidimo jedino na starim fotografijama i u udžbenicima veterine.

Od obora do filmskog platna

Resavka, sa crnim šarama, procenjuje se na manje od 100 primeraka u Srbiji, dakle pripada grupi ugroženih vrsta, dok šiška, sličnija divljoj nego pitomoj svinji, zvanično više ne postoji. Susedna Mađarska posvećuje veliku pažnju upravo ovim starim vrstama, ne samo svinja nego svih domaćih životinja i ne samo za ishranu nego i za potpuno neočekivanu svrhu: snimanje istorijskih filmova.

Upoznajte Mirka Arsića – čoveka koji je uspeo da ostvari svoj san

S obzirom da se velik broj evropskih i američkih filmova sa temom iz davno prošlih vekova snima upravo u Mađarskoj, zbog očuvanih tvrđava i dvoraca, u nekim scenama vide se i domaće životinje kako prolaze ulicom ili dvorištem. Prosečan gledalac neće zameriti ako se u filmu pojavi potpuno savremena svinja pasmine jorkšir, bergšir ili landras, ali, strogi kritičari odavno su rekli: ne, ovo ne može, nije autentično, ljudi u to doba nisu gajili takve svinje.

Mađarska je među prvima u Evropi osnovala ustanove koje čuvaju genetski potencijal starih vrsta tako da one, osim što produžavaju svoju genetiku, imaju šansu i za trenutak filmske slave. Za sličan tretman starih vrsta u Srbiji neophodan bi bio daleko bolji tretman proizvođača, ozbiljna finansijska podrška odgajivačima i svakako izvesno vreme ili obuka, koliko da društvo shvati sasvim drugačiji pristup gajenju životinja.

Izvor: Bolja zemlja/ Agro Klub