Šta se NE ZNA o klasičnoj kugi svinja i da li će kod nas prestati vakcinacija i GDE?

0
svinje
Za Zapad, farme svinja na otvorenom su isto kao i divlje svinje, foto J. El Omari

Poznato je da je više puta odloženo ukidanje vakcinacije protiv klasične kuge svinja, kao glavne prepreke za izvoz ovog mesa na evropsko tržište. Na osnovu najave ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, klasična kuga svinja biće ukinuta sredinom ovog meseca. Međutim, šta je ono što ne znamo o ovoj bolesti i da li će opasnost od njene pojave u Srbiji ikad iščeznuti?

Najpre, klasična kuga svinja je virusna bolest koja se ne prenosi na ljude, dakle nije zoonoza, ali stvara veliku ekonomsku štetu za uzgajivača. Iako je virus neotporan u spoljnoj sredini, u mokraći i izmetu može preživeti od pet do osam dana, čak mesecima u mesu, mesnim prerađevinama i mesnom otpadu. Infekcija se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa uzročnikom najčešće putem izlučevina iz nosa i očiju i putem mokraće koja je inficirana.

Vakcinacija se sprovodi dokle god postoji opasnost od njene pojave, tek onda kad se posle određenog broja godina ne pojavljuje, stvaraju se uslovi za njeno ukidanje.

Divlje svinje se ne vakcinišu na osnovu Pravilnika

Na osnovu Pravilnika o utvrđivanju mera zdravstvene zaštite životinja za 2019. godinu, imunoprofilaktičke mere sprovode se vakcinacijom protiv klasične kuge svinja;  vakcinacijom prasadi, revakcinacijom krmača i nazimica i revakcinacijom svih nerastova. Takođe, u istom pravilniku navodi se da se vakcinacija divljih svinja u lovištima, farmama i odgajalištima ne vrši.

Na sajtu Svetske organizacije za zdravlje životinja navodi se da je ‘dokazano da su u nekim delovima Evrope, populacije divljih svinja možda odigrale ključnu ulogu u širenu ove epidemije’. Takođe, jednako se širila nelagalnim transportom (uvozom) ili zaraženom hranom za svinje.

S druge strane, na osnovu datog Pravilnika, gazdinstva na kojima postoji odgoj svinja podeljena su na komercijalne farme, porodične farme tipa A i B, seoska gazdinstva i gazdinstva sa držanjem svinja na otvorenom. Na komercijalnim farmama biosigurnosne mere su na visokom nivou, dok su na seoskim i gazdinstvima koja drže svinje na otvovrenom, pak na vrlo niskom.

Naše svinje poput divljih

Poznato je da u Srbiji postoji vrlo mali broj komercijalnih farmi svinja, već dobra većina seoskih gazdinstava koje imaju 10 do 15 svinja, koje se delimično drže i na otvorenom i tako podložne raznim uzročnicima bolesti. Za Zapadne zemlje, takvo ‘nekontrolisano’ držanje svinja kod nas ravno je krdima divljih. Onda, klasična kuga svinja u našu zemlju može biti, poput afričke kuge, uneta iz nekih drugih zemalja.

Na sajtu Svetske organizacije za zdravstvenu zaštitu životinja, na listi zemalja koje su oslobođene od klasične kuge svinja, a naših suseda, jedno su Mađarska, pa čak i Rumunija i Bugarska iz kojih se veruje da je proširena afrička kuga svinja kod nas.

Najpre ukidanje vakcinacije na velikim farmama?

Interesantna je nezvanična informacija, do koje je došla redakcija portala Bolje zemlje, da se veruje da će vakcinacija protiv klasične kuge svinja u Srbiji najpre biti obustavljena na komercijalnim velikim farmama, gde postoje visok nivo biosigurnostih mera i gde je sve u kontrolisanim uslovima, a koje i imaju organizovan izvoz, dok će proizvođači sa pomenutih seoskih farmi nastaviti da čekaju.

Da li će i kako biti moguće parcijalno ukidanje vakcinacije od klasične kuge svinja, kojim merama možemo da se osiguramo od svih njenih uzročnika, ako većina farmi nema biosigurnosni sistem, a javna je tajna da postoji nelegalan uvoz grla stoke ili stočne hrane i da li će to podržati svetske organizacije i sama Evropska unija koja od nas treba da kupuje svinjetinu, videćemo najpre za 15 dana, a možda će rok za ukidanja ponovo biti odložen.

 

Julijana El Omari