Šta nam donose izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane!?

232
0
SHARE

U skladu sa procesom pridruživanja Srbije Evrospkoj uniji bilo je neophodno izvršiti izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane. Zakon o bezbednosti hrane donet je 2009. godine i primenom ovog Zakona utvrđeni su određeni nedostaci. Pojavila su se 3 osnovna razloga za izmene i dopune ovog Zakona:

  • bilo je neophodno da se napravi jasnija podela u pogledu službenih kontrola, odnosno bilo je potrebno da se pokrije lanac hrane (uključujući i maloprodaju)
  • da se reguliše način donošenja podzakonskih propisa
  • da se stvori mreža adekvatnih ovlašćenih i nacionalnih referentnih laboratorija

Takođe, izvršena je podela hrane i dodatno se precizira kako se hrana deli prema poreklu. Tako se sada hrana deli na:

  • hranu životinjskog porekla;
  • hranu biljnog porekla;
  • mešovitu hranu koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla;
  • hranu ni biljnog, ni životijskog porekla (mineralne materije, so);
  • novu hranu;
  • genetički modifikovanu hranu i genetički modifikovanu hranu za životinje, hranu i hranu za životinje dobijenu od genetički modifikovanih organizama u skladu sa posebnim propisom;

Kada govorimo o novoj hrani i kada se nova hrana stavlja u promet prvi put na teritoriji Republike Srbije, ili ako se takva hrana nađe u prometu, subjekt u poslovanju hranom mora imati dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa, dozvolu za novu hranu rešenjem izdaje ministar za poslove zdravlja, a na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja Stručnog saveta u skladu sa propisom koji se odnosi na uslove za stavljanje u promet nove hrane.

Dr Nenad Dolovac direktor Direkcije za nacionalnu laboratoriju, iz Ministarstva poljoprivrede, gostujući u emisiji Bolja zemlja ukazao je na nekoliko važnih izmena koje se tiču podele nadležnosti između dva ministarstava. Jača je kontrola prometa na malo same hrane i na mestima same prodaje hrane, i za promet na malo hrane biljnog porekla, kao i hrane animalnog porekla zadužene su nadležne inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede. Od sada će u nadležnosti veterinarske, poljoprivredne i fitosanitarne inspekcije biti piljare, pijace, prodavnice mlečnih i suhomesnatih proizvoda i druge. Ove inspekcije su i do sada kontrolisale navedene objekte, međutim sada prema ovim izmenama jasno je definisano koja inspekcijska služba i u kojim objektima je nadležna za koju vrstu robe.

„Takođe, ono što je sada veoma važno i što bih posebno naglasio jeste način vršenja službenih kontrola i te kontrole će se od sada sprovoditi na osnovu analize rizika. To znači da svi subjekti koji posluju u proizvodnji hrane, za njih je to važno, jer oni subjekti koji posluju na pravi način i koji poštuju sve procedure i koji imaju veoma kvalitetne proizvode, oni će se ređe kontrolisati i njima se neće nagomilavati troškovi kod same te proizvodnje. Sa druge strane svi oni subjekti koji imaju problema u procesu proizvodnje, kao i subjekti koji uvoze robu sumnjivog porekla njima će svaka pošiljka morati da se kontroliše“ – rekao je gospodin Dolovac.

Da li se već kontroliše voće iz uvoza kao npr. jagode iz Grčke i mladi kupus iz Albanije?

Kada je u pitanju uvoz ranog voća i povrća, on je u granicama kao i prethodnih godina. U proteklih nekoliko nedelja pojačan je uvoz voća i povrća sa juga. Trenutno se najviše uvozi jagoda i kontroliše se gotovo svaka pošiljka. Takođe, pojačan je sistem uzorkovanja na samim graničnim prelazima.

Sve analize koje se sprovode su u akreditovanim laboratorijama, a sami subjekti tj. uvoznici koji uvoze ove proizvode ne mogu robu da iznose na tržište dok se ne završe rezultati analiza.

Referentne laboratorije

Donošenjem izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane uveden sistem tako da pored službenih laboratorija imamo i referentne laboratorije. Tako je ojačana i pozicija i same Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, koja će u najvećem delu ispitivanja svih analiza praktično vršiti arbitražu onoga što je rađeno u okviru službenih laboratorija. Ako su npr.građani primetili da ima nekih sumnjivih proizvoda, oni će moći da se obrate referentnim laboratorijama i da zatraže ponovnu analizu.

Ako npr. sumnjate na neki proizvod koji je stigao iz uvoza kao što su npr. krastavac, jagode ili zelena salata, potrebno je da pozovete inspekciju, koja će uzeti uzorak i napraviti zapisnik, koji se dalje prosleđuje u laboratoriju, a inspekcijske službe će na osnvu Zakona o bezbednosti hrane, drugih zakona i ostalih pravilnika koji uređuju ovu oblast postupati dalje u skladu sa Zakonom.

Šverc pesticida u Srbiju

Svake godine imamo slično situaciju kada je šverc u pitanju. Zapravo ne možemo reći da su pitanju pesticidi, jer u Srbiji mi ih tretiramo kao opasne hemikalije bez pravog porekla i sastava. Apelujem na sve neodgovorne poljoprivrednike da ne kupuju švercovane pesticide, jer pesticide isključivo treba kupovati u registrovanim prodavnicama za prodaju pesticida.

Kakva se hrana proizvodi u Srbiji

Kada govorimo o upotrebi pesticida u proizvodnji hrane, svi poljoprivrednici moraju pre svega da se pridržavaju uputstva za upotrebu.

Što se tiče registrovanih pesticida u Republici Srbiji, mogu da kažem da sve aktivne materije koje su registrovane, svi preparati i pesticidi koji su registrovani u Evropi, takođe su registrovani i u Srbiji. Dakle, ne postoji mogućnost da je u Srbiji registrovano nešto što nije registrovano i u Evropskoj uniji.

Možemo slobodno da kažemo da je naša hrana zdrava i naši Pravilnici su usklađeni sa Pravilnicima EU, liste aktivnih materija su takođe usklađene. Svake godine u Ministarstvu poljoprivrede se donosi Pravilnik za vršenje monitoringa ostataka pesticida i on se upravo i sprovodi na teritoriji cele Srbije – zaključio je Dolovac.

Ceo intervju sa gospodinom Dolovcem možete pogledati OVDE.