Srpski Holivud: etno sela u Srbiji popularnija od mnogih EU destinacija

Saznajte kako je Ljiljana ostvarila svoje snove i pokrenula seoski biznis zlata vredan.

200
0
SHARE

Moda seoskog turizma ne jenjava već više od decenije. Ne samo da ne jenjava, već se širi u prostornom smislu, kao što se nadograđuje i raznovrsnost ponude. Mnogi stanovnici urbanih sredina konačno su videli isplativost u porodičnim imanjima, koja su nakon smrti njenih vlasnika propodala i ostavljana na milost i nemilost zubu vremena od strane nezainteresovanih naslednika.

Međutim, Srbija je postala interesantna destinacija ne samo zbog prestonice i noćnog života, već su ruralni predeli privukli radoznale i avanturistički nastrojene goste iz svih delova sveta.

Prošle godine uočeno je više od 900 seoskih domaćinstava koja su registrovana za rad sa turistima, a među njima ima i onih sa većim kapacitetima koji ugoste godišnje oko 1300 ljudi. Takva domaćinstva isplativost vide turizmu, više nego u poljoprivredi, pa neretko napuštaju proizvodnju i uzgoj i okreću se ugostiteljstvu. Seoska domaćinstva sa velikim kapacitetima poslodavci su često i celom selu, jer od komšija nabavljaju hranu za goste.

U 84 srpske opštine postoji najmanje jedno domaćinstvo koje se bavi seoskim turizmom

I Ministarstvo poljoprivrede aktivno se bavi seoskim turizmom još od 2004. godine, od kada postoje fondovi i konkursi za podsticajna sredstva, a odmah za njima seoskim domaćinstvima pritekle su u pomoć i razne asocijacije kao i ambasade koje takođe obezbeđuju sredstva za razvoj ovog specijalizovanog ugostiteljstva.

Biznis zlata vredan

Idilične slike naših sela, smeštenih u brdskim ili ravničarskim predelima, uz starinska jela i dekor, ali i uz nadaleko poznatu srpsku gostoljubivost, definitivno su jedinstvena ponuda sa ovih prostora.

Zato se mnogi, koji nisu nikada živeli na selu, a imaju zemlju ili nasleđenu staru kuću odlučuju na novi početak i bavljenje seoskim turizmom.

Jedna od njih je i Ljiljana Mišić, koja je svoj radni vek provela kao ekonomista. Nakon što je rano završila sa karijerom, rešila je da, umesto da ode u penziju, uđe u novi biznis. Budući da je njeno porodično imanje u selu Trudelj na Rudniku godinama bilo napušteno i prepušteno vremenu, Ljiljana je rešila da otvori Etno selo Trudelj i krene sa manjim obnovama i ulaganjima u svoj novi posao.

“Trudelj je godinama bio zapušten. Prosto nisam imala vremena da odlazim tamo često. Rešila sam da nešto preduzmem po tom pitanju, a seoski turizam mi se nametnuo kao idealno rešenje. Budući da volim da se družim sa ljudima, sve kockice su se složile. Danas se družim sa puno ljudi a uz to mogu da im ponudim čist vazduh, mir, tišinu i dobru hranu.“ – kaže Ljiljana i dodaje da je najpre osposobila jedan manji objekat i pretvorila ga u lep apartman sa seoskim ambijentom.

Tu je primila i prve goste. Sledeće sezone uredila je još jedan deo kuće i tako započela ugostiteljski posao.

Iako su apartani uređeni po uzoru na stari seoski život, Ljiljana se potrudila da gostima ipak ponudi i nešto savremenog komfora: TV, tuš, udoban krevet, mini kuhinju i wifi. Lokacijski, imanje je smešteno na mestu preplitanja vetrova, tzv. ruže vetrova što omogućuje izuzetno čist i svež planinski vazduh pogodan za osobe sa alergijama, plućnim bolestima i astmom.

Gosti se najčešće odlučuju za pun pansion jer Ljilja priprema vrhunska srpska jela, pa se na meniju mogu naći: pita od domaćih kora, kačamak, podvarak iz kotlića, razne vrste pečenja sve do sitnih starinskih kolača.

 Ispred kuće nalazi se i igralište za decu sa ljuljaškama, klackalicama i mini bazenom. Gosti mogu da šetaju, dremaju u visećoj ljuljašci dok iz kuhinje dopire miris hrane koja se krčka na Smederevcu ili se kuva domaća kafa sa slatkim od trešanja uz dobru kapljicu dvadeset godina stare šljivovice.

Uz malo truda i puno ljubavi, Etno selo Trudelj danas je naširoko poznato kao mesto za uživanje, ali i mesto gde se često organizuju slikarske kolonije.