- Reklama -

Piše: Goran Veljković

Povratnika iz EU nema mnogo. Oni koji jednom odu, uglavnom se nikada ne vraćaju u Srbiju, a sledeće generacije rađaju se i odrastaju izvan matice.

Međutim, ima i onih koje nisu zaslepela evropska svetla i koji još uvek misle da je u rodnoj zemlji ipak najlepše.

Jedna takva priča nametnula se sama.

Stanika Daničić, vredna i sposobna žena iz živopisnog sela Slavkovica sa Rajca, rešila je da se otisne put Švajcarske poput mnogih, zbog finansijske situacije.

Tokom dvadeset godina, koliko je boravila u Švajcarskoj, radila je u ugostiteljstvu. Redovna plata, plaćeni prekovremeni sati, bonusi i prilivi novca o kojima se može samo maštati, nisu mnogo uticali na Staniku i njenu odluku da odlazak u inostranstvo ipak bude samo privremena opcija.

Ne mogu da kažem da je bilo loše. Naprotiv. Živeli smo u lepom kraju u Alpima i sasvim pristojno zarađivali.  Ali belog dana nismo videli. Nije problem da se radi, tada smo bili i mlađi i imali smo više snage nego danas. Ali, sistem je postavljen tako da koliko god da radite vi ćete imati motiv da radite dokle god vas služi zdravlje i dok imate snage.”

Iako su uslovi u Švajcarskoj bili neuporedivi sa Srbijom i već nakon deset godina boravka, Stanika je bila u prilici da od ušteđevine pokrene motel, nostalgija i zapadni način života učinili su svoje.

Zamenila motel za ajvar

Sve ideje vezane za biznis koji je Stanika pokrenula u malom gradu pod Alpima, spakovala je u kofere i nakon gotovo dve decenije provedene van Srbije, rešila da se vrati kući, u Slavkovicu i tamo realizuje svoje snove.

Imanje u selu sa Rajca bilo je više nego dovoljno za početak.

Stanika, već iskusna u tome šta evropljani traže i koliko su srpski, domaći proizvodi cenjeni, osmislila je početak. Pomognuta velikim iskustvom u ugostiteljstvu, znala je kako da od srpskog proizvoda napravi biznis, a uz to živi u svojoj zemlji.

Sećam se da dok sam letela, gledala sam kroz prozor i nisam mogla da dočekam da stignemo u Beograd, a posle do Slavkovice. Kada sam stigla, izljubila sam svoje roditelje i našu kuću.  Kada se donese odluka i reši da se nešto uradi, tada i Bog pomogne.” – kaže Stanika Daničić, danas uspešan proizvođač nacionalnog blaga zvanog zimnica.

Slatki i slani program

Stanika kaže da je relativno brzo razradila svoj posao zahvaljujući kompleksnosti pripreme domaće zimnice i dvadesetprvog veka u kojem retko ko još ima vremena da se tome posveti.

Imanje joj je poslužilo za uzgoj organiskih proizvoda, pravog kvaliteta, a ono što nedostaje dokupljuju od lokalnog proizvođača.

U mini manufakturi zaposleni su ona i njen suprug, pa u dve ruke uspevaju da proizvedu veliku količinu slatkog i slanog programa, kako Stanika simpatično naziva svoje proizvode.

Stari srpski recepti, proverene mere, organsko domaće voće i povrće i lepa pakovanja privukli su mnogo kupaca čiji se broj, prema tvrdnji porodice Daničić, povećava iz godine u godinu.

Tokom leta na Rajcu radi restoran koji Stanika vodi zajedno sa suprugom, isti onaj koji je trebalo da otvore u Švajcarskoj.

 

Ja sam svoj put pronašla i više sam nego zadovoljna“ – kaže Stanika dok meša ajvar koji se krčka u velikoj šerpi, na starom Smederevcu.

Stanika nije jedini primer kako se u srpskim selima može dobro živeti sa malo dobre ideje, dosta truda i još više ljubavi.