Zapadna Srbija grad na vidiku
Zapadna Srbija grad na vidiku

Nedavno strašno nevreme zahvatilo je veći deo naše zemlje, a posebno Zapadnu Srbiju na koju se sručio jak grad.

Jaka grmljavina tutnjala je bez prekida više od 10 minuta, praćena jakim pljuskovima.

Uništeno je na stotine plantaža voća i povrća, a bilo je izlivanja kanalizacije. Veći deo gradova i sela Zapadne Srbije bio je poplavljen jer obližnji potoci i rečna korita nisu mogli odjednom da prihvate veliku količinu vode.

opstina Lozovik nevreme jun 2018
Kao sto vidite mestani Lozovika su ostali bez krova nad glavom,kao i bez prihoda zato sto je sve unisteno,znacili bi prozori,stakla,crep… foto: preuzeto iz FB grupe Dobra zemlja

I ovo je postala već situacija koju viđamo svake godine!

Ove sezone iz nadležnih minsitarstava je javljeno da je nabavljen dovoljan broj raketa koje se realno u ovakvim situacijama ispaljuju. Međutim, nije rešenje samo ispaliti protivgradnu raketu, već je važno da se zna da u slučaju kada se najavi dolazak nevremena svi moraju da se angažuju i da sinhronizovano deluju.

Ukoliko se sa samo jednog područja ispale rakete neće se desiti ništa, jer se gradonosni oblaci samo delimično razbijaju.

Ispaljivanje protivgradnih raketa
Ispaljivanje raketa Čestereg 13. jun Foto: preuzeto sa FB grupe Dobra zemlja

Front koji nosi olujno nevreme često je dugačak po nekoliko desetina kilometara i protivgradne rakete koje se šalju, deluju na samo jedan deo oblaka, a to svakako nije dovoljno. Ispalili mi 10 ili 50 raketa, ništa nećemo uraditi ako se i sa druge lokacije koja mora biti udaljena isto par desetina kilometara ne ispali isto toliki broj. I to je jedini način da rakete obave svoj posao i spreči se nevereme.

Zapadna Srbija grad na vidiku
Zapadna Srbija grad na vidiku

Ovakve situacije kada imamo dugi broj dana sa visokim temperaturama moraju da nam budu ujedno i signal da će kad tad nevreme nastati.

Shodno ovome, mora se i adekvatno reagovati.

Isto tako moramo da prihvatimo činjenicu da se nalazimo u burnom ciklusu klimatskih promena, pa se moramo prilagođavati na način koji će omogućiti odgovarajuću zaštitu. Ta zaštita podrazumeva odbranu na zemlji, a to u ovakvim slučlajevima nalaže da se postavljau plastenici sa jačim konstrukcijama koji će biti otporni na olujne vetrove, kao i da se svuda gde je to moguće postavljaju protivgradne mreže, ma koliko one bile skupe.

Rečna korita, a posebno seoski potoci, moraju uvek da budu čisti i prohodni!

Tačno je da se plaća čišćenje korita, ali mnogi plaćaju sve i svašta a ne vide neku korist.

Izlivanje rečnog korita Južna Morava
Izlivanje rečnog korita, Južna Morava

Evo i u gradskim sredinama račun za INFOSTAN usluge ima čitav niz stavki koje moramo da plaćamo gde ulazi i ekološka taksa i uređenje priobalja, i da ne nabrajam dalje.

Najbolje je da se samoorganizujemo, pljunemo na šake i očistimo korita, ne bacamo u njih stare šporete, karoserije, iskorišćenu ambalažu i drugi otpad, a posebno ne plastiku. Jer plastika i napravi najveći problem kada nošena bujicom zapne o neki koren drveta, napravi čep i vrlo lako stvori branu pa se voda izlije.

Selo Trešnjevica šteta na polju
Selo Trešnjevica šteta na polju Foto: preuzeto iz FB grupe Dobra zemja, Goran Stankovic
Nevreme stete na vocu
Selo Trešnjevica šteta na voću usled nevremena

Ovo deluje možda neostvarivo ali jedino tako možemo da budemo sigurni da ćemo, ipak osigurati rod i prinos. Sve ostalo, a posebno da čekamo da nam neko drugi reši problem, ne bi trebalo da dođe u obzir jer najbolje možemo pomoći sami sebi.

Tekst priredio: dipl. inž. Goran Veljković