Foto: Pixabay

Insekti su najbrojnija i najteža grupa životinja na planeti. Zapravo, kada bi sve životinje stavili na jedan tas, a insekte na drugi, tas sa insektima bi bio mnogo veliki.

Možda su mali, ali ih ima mnogo i neki od njih su velike štetočine, a to najbolje znaju ljudi koji skladište žitarice.

Insekti mogu da pojedu i unište i do jedne petine uskladištenih žitarica, a da se to ne bi desilo morate se pridržavati ovoga

Potrebno je u skladišta unositi samo zdrave žitarice koje imaju manji % vlage (ispod 12%). Povoljna temperatura za razvoj insekata je između 20 i 35 stepeni a vlažnost vazduha je 60-80%. Van ovih granica se usporava razviće i razmnožavanje insekata. Zbog toga u skladištu treba obezbediti odgovarajuće uslove kao što su temperatura, vlažnost vazduha i zrna,kako ne bi došlo do pojave i širenja skladišnih štetočina.

Na osnovu šteta koje prave skladišni insekti se mogu podeliti u dve grupe: primarne štetočine (koje oštećuju cela zrna) i sekundarne (koje se hrane zrnima koja su već oštećena).

Primarne štetočine

Primarne štetočine su ekonomski najznačajnije i to su žišci (Sitophilus granarium, S.oryzae, S.zeamais), Ryzopertha dominica i žitni moljac (Sitotroga crealella).

Žitni žižak je najčešći u skladištima poljoprivrednih proizvođača zbog toga što se više javlja u hladnijim skladištima. Larve žižaka se razvijaju u zrnu a odrasli se nalaze u unutrašnjosti robe i teško se uočavaju (kada je toplo onda se mogu videti na površini žita).

U toku godine mogu imati 3-4 generacije a u povoljnim uslovima i više. Kada su prisutni ovi insekti u uskladištenim žitaricama žito se zagreva, može doći do pojave vlage od kondenzacije i može doći do klijanja zrna kao i pojave mikroorganizama (grudva se, buđa). Ovakvo žito ne može da se koristi za ishranu ljudi i životinja.

Ryzopertha dominica se uglavno nalazi u velikim silosima. Larve se hrane i razvijaju u zrnima, odrasli insekti se ubušuju u zrna. Aktivnošću ovih štetočina ne dolazi do zagrevanja žita. Prisustvo se primećuje po brašnastoj prašini koja je nastala od ishrane inekata.

Žitni moljac je značajna štetočina. Štete pričinjavaju samo larve koje koje se razvijaju u zrnima. Prezimljava kao larva a u proleće se razvijaju odrasli insekti, u toku godine mogu imati 1-3 generacije.

Sekundarne štetočine

Sekundarne štetočine oštećuju već oštećena zrna i najznačajniji su brašnari. Larve se razvijaju izvan zrna. Štete prave larve i odrasli insekti. Brašneni (Ephestia kuhniella) i bakreni moljac (Plodia interpunctella) su iz reda Lepidoptera. Štete pričinjavaju samo larve (gusenice) koje ispredaju niti koje povezuju zrna ili brašno u grudve. Larve se nalaze samo u površinskom sloju.

Mere suzbijanja štetnih insekata u skladištu

Da bi se žitarice u skladištu očuvale u zdravstveno ispravnom stanju najvažnija je primena preventivnih mera i stalno praćenje pojave štetočina tokom skladištenja. Skladište treba adekvatno pripremiti za skladištenje, ukloniti zaostale zalihe, skladište detaljno očistiti, sve pukotine i udubljenja na zidovima, tavanici, podu zatvoriti jer u tim pukotinama mogu ostati štetočine i izvršiti zarazu novih proizvoda.

Obaviti higijensko krečenje tavanice i zidova i obaviti hemijski tretman praznog skladišta ako je skladištu protekle godine bilo pojave štetočina primenom odgovarajućih insekticida. Skladište treba da ima dobro provetravanje da bi se održala optimalna temperatura i vlaga u skladištu.